Колективно остваривање ауторског и сродних права у БиХ
ЗАКОН О КОЛЕКТИВНОМ ОСТВАРИВАЊУ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА
(„Службени гласник БиХ" број 63/10)
Потреба за комплекснијим уређењем области колективног остваривања права путем посебног прописа садржана је и у чињеници да ова материја није била уређена на задовољавајући начин у ранијем закону из 2002. године. Наиме, претходним законом нису били уређени најбитнији елементи због којих се уводи колективно остваривање права као што су тарифа и тарифни уговори, облик и статус колективне организације и услови за остваривање права, однос колективне организације према носиоцима и корисницима ауторског и сродних права, те државна контрола рада тих организација и овлашћења државе путем Института за интелектуалну својину БиХ у вршењу надзора над њиховим радом. Као посљедица тзв. дефекта Закона о ауторском и сродним правима у БиХ (2002), који није уредио правни облик колективне организације, постојао је паралелизам организација за исту врсту права. У пракси то је произвело конкурентски однос између организација и нејасноћу у погледу разграничења њихових репертоара, што је створило недоумице код корисника са којом од организација треба да регулишу своје односе, а што је, даље, имало као посљедицу општу неуређеност извршавања законских обавеза у овој области. Одлука да се материја колективног остваривања ауторских и сродних права посебно уреди заснива се и на чињеници да је област колективног остваривања права до сада остала више-мање ван домета међународне регулативе са изузетком појединих генералних препорука. Чак и ЕУ, која је од 1991. године па до данас донијела осам директива које се односе директно на питања ауторског и сродних права, још није донијела неки акт који би на нивоу Уније хармонизовао начин колективног остваривања ауторског и сродних права. Закон о колективном остваривању ауторског и сродних права урађен је по узору на моделе из праксе држава у којима колективно остваривање има дугу традицију и дјелује на задовољавајући начин. Закон је објављен у „Службеном гласнику БиХ" број 63/10, а ступио је на снагу 11.8.2010. године.
Шта се уређује Законом?
Законом се уређују садржина и начин колективног остваривања ауторског и сродних права, облик организације за колективно остваривање ауторског и сродних права, услови и поступак за давање дозволе за колективно остваривање права, тарифе и тарифни уговори о висинама надокнада за коришћење ауторског дјела и предмета сродних права, надзор надлежног државног органа над колективним организацијама и именовање, састав, надлежности и рад Савјета за ауторско право. Законом се уређује само један од начина остваривања ауторског и сродних права (на колективан начин), а сва материјалноправна питања ауторског и сродних права уређује Закон о ауторском и сродним правима. Најважнија карактеристика Закона о колективном остваривању ауторског и сродних права јесте однос субординације према Закону о ауторском и сродним правима. То значи да овај закон може да се примјењује само и заједно са Законом о ауторском и сродним правима.
Шта је колективно остваривање ауторског и сродних права?
Колективно остваривање ауторског и сродних права значи остваривање ових права за више ауторских дјелā већег броја аутора заједно посредством правних лица специјализованих само за ту дјелатност, која испуњавају све услове прописане законом и која имају дозволу Института за интелектуалну својину БиХ. То значи да је обављање послова колективног остваривања ауторског и сродних права могуће само ако су кумулативно испуњени сљедећи услови: да је правно лице специјализовано само за ту дјелатност, да испуњава све услове прописане законом и да је за те послове добило дозволу Института за интелектуалну својину БиХ. С обзиром на то да ову организацију оснивају аутори, колективна организација је у мандатном односу са ауторима и све послове обавља у своје име а за њихов рачун и у њихову корист, што је једна од најбитнијих карактеристика цијелог система колективног остваривања права.
Шта су послови колективног остваривања права?
Закон ограничава послове којима може да се бави колективна организација на активности које обухватају:
o закључење уговора о преносу неискључивих права корисницима за коришћење ауторских дјела из репертоара колективне организације под подједнаким условима за исте врсте корисника, за исте врсте дјелā и за исте начине коришћења,
o закључење колективних уговора са репрезентативним удружењима корисника о условима за коришћење ауторских дјела,
o објављивање усаглашене тарифе о висини надокнада за коришћење ауторских дјела и упознавање корисника са висинама тих надокнада,
o наплату накнаде за коришћење ауторских дјела,
o расподјелу наплаћених, односно примљених надокнада ауторима према унапријед одређеним правилима о расподјели,
o контролу над коришћењем ауторских дјела која чине репертоар колективне организације,
o покретање и вођење поступака заштите код судова и других државних органа у случају повреда права која остварује колективна организација,
o закључење уговора са страним колективним организацијама и њиховим удружењима,
o друге активности које су повезане са колективним остваривањем права и које могу разумно да представљају трошкове пословања колективне организације (образовне и промотивне активности за подизање свијести о потреби поштивања ауторског права, његове заштите и слично). У промотивне активности се укључују све радио-станице и телевизија које су регистроване у Регулаторној агенцији за комуникације (РАК).
Послови за које је овлашћена колективна организација, уједно, одређују шта колективна организација мора да ради. Изузетак представља допуштање колективној организацији да повјери све или дио административно-техничких послова некој другој колективној организацији или привредном друштву. То је чак и пожељно нарочито у почетку, када се систем колективног остваривања први пут уводи за одређено право, па је корисно оставити већу флексибилност и могућност прилагођавања конкретној ситуацији, гдје носиоци права још нису у таквој мјери организовани и способни да успоставе све оперативне функције колективног остваривања својих права. Послови административно-техничке природе могу да се повјере другој организацији или привредном друштву само на основу писаног уговора.
Обавезно колективно остваривање
Закон дозвољава да се сва ауторскоправна овлашћења која су уређена Законом о ауторском и сродним правима могу да остварују на колективан начин ако аутори тако одлуче и ако с том намјером оснују одговарајуће колективне организације. Изузетак од правила добровољности остваривања права у систему колективног остваривања представљају четири врсте права које се само и једино могу, односно које морају да се остварују у систему колективног остваривања права (тзв. обавезно колективно остваривање права), и то без уговора са аутором, у случају:
o поновне продаје оригинала ликовних дјела (право слијеђења),
o убирања накнаде за приватну и другу сопствену употребу дјела,
o кабловског реемитовања ауторских дјела, осим ако се ради о сопственим емисијама радиодифузних организација, независно од тога да ли су то оригинална права радиодифузних организација, или права која су на њих пренијели други носиоци права,
o права репродуковања актуелних новинских и сличних чланака о текућим питањима у прегледима такве штампе (клипинг).
Облик колективне организације
Колективна организација је правно лице које, уз дозволу Института, обавља послове утврђене законом, на основу уговора са аутором, односно на основу закона (обавезно колективно остваривање), као своју једину и непрофитну дјелатност. Такво правно лице има статус удружења које дјелује на цијелој територији БиХ. Слиједећи законске дефиниције и одредбе закона, да би правно лице стекло статус „колективне организације", мора да испуњава све законом предвиђене услове, а то су:
o да је правно лице које има статус удружења које дјелује на цијелој територији БиХ и да је то удружење уписано у регистар удружења код Министарства правде БиХ,
o да посједује дозволу Института за интелектуалну својину БиХ за обављање ових послова,
o да обавља само оне послове који су утврђени законом,
o да је у мандатном односу са аутором, тј. да постоји уговор између аутора и других носилаца права и колективне организације,
o да се искључиво бави само том дјелатношћу и
o да је непрофитно.
Једна колективна организација за исту врсту права на истој врсти дјела
За колективно остваривање ауторских права која се односе на исту врсту права на истој врсти дјела може да постоји само једна колективна организација. Оваквим рјешењем створен је законски монопол да се за поједине категорије носилаца права може да дậ дозвола само једној колективној организацији која ће дјеловати на цијелој територији БиХ. Монополски положај колективне организације оправдан је због саме природе њиховог посла, постизања веће ефикасности и рационализације пословања а највише због чињенице да се на овај начин битно олакшава положај корисника дјела, који тако могу много једноставније и брже да прибављају потребна права и плаћају за њихово коришћење. Коначно, законски монопол у овој области је модел који постоји у већини модерних држава у свијету.
Стандарди пословања колективне организације
Колективна организација мора да обавља послове на начин који обезбјеђује највећи могући степен ефикасности, придржава се правила доброг пословања и штедљивости и да посао обавља на транспарентан начин. Даље, колективна организација је дужна да се придржава међународних и општеприхваћених правила, стандарда и принципа који се примјењују у пракси колективног остваривања права, а нарочито оних који се односе на стручне службе, утврђивање висине надокнада за коришћење дјела, документацију и њену међународну размјену, те обрачун и расподјелу надокнада домаћим и страним ауторима. Оправдање за увођење стандарда пословања је чињеница да колективна организација нема своја сопствена средства. Она остварује приходе искључиво од коришћења права својих чланова и тако управља туђим новцем. Од свих укупно остварених средстава колективна организација одваја само средства за покривање свога рада, а сва друга средства дужна је да расподијели својим члановима према унапријед одређеним правилима. За процјену висине средстава за покривање трошкова рада колективне организације требало би примијенити међународни стандард о израчунавању економске одрживости организације: до 30% прихода од управљања извођачким правима, односно до 25% прихода од управљања репрографским правима. Изузетно, статутом колективне организације може да се предвиди да се укупно до 10% нето-прихода колективне организације одвоји за двије врсте намјена: за културне потребе и за унапређење пензионог, здравственог и социјалног статуса њених чланова.
Правни основ за колективно остваривање
Правни основ за колективно остваривање права је уговор који аутор закључује са организацијом. Изузетно, при обавезном колективном остваривању права се остварују без закљученог уговора са аутором. Битни састојци таквог уговора, којим аутор преноси своја права на колективну организацију, јесу:
o одредба о искључивом преносу одговарајућег имовинског права аутора на колективну организацију,
o налог аутора колективној организацији да у своје име, а за рачун аутора остварује пренесена права,
o врста дјела и права која колективна организација остварује за рачун аутора,
o вријеме трајања уговора које не може да буде дуже од пет година; послије истека трајања уговор може неограничено да се продужава за исте периоде.
У случају када аутор пренесе своја права уговором на колективну организацију, он тада не може више сâм и индивидуално да остварује своја права.
Поступак давања дозволе и контрола рада колективне организације
Давање законског монопола колективној организацији да обавља послове у име државе ствара и обавезу државе да контролира њен рад. Законом о ауторском и сродним правима прописано је која права држава гарантира ауторима, односно носиоцима права, и то обавезује и државу да пропише услове и путем својих институција осигура инструменте којима ће колективну организацију ставити под контролу. Први и главни инструмент такве државне контроле јесте дозвола државног органа, односно Института за интелектуалну својину БиХ. Само оно удружење које добије дозволу од Института за интелектуалну својину БиХ може се легитимирати и пословати као колективна организација.
Захтјев за добијање дозволе Поступак за добијање дозволе за обављање послова колективног остваривања права покреће се на основи писаног захтјева правног лица Институту за интелектуалну својину БиХ. Уз захтјев се морају приложити:
o статут који утврђује органе и њихове надлежности за обављање послова колективне организације,
o име, презиме и адресу лица која су овлаштена да представљају колективну организацију,
o подаци о броју аутора који су овластили правно лице за остваривање права на њиховим дјелима, као и попис дјела која ће сачињавати репертоар колективне организације,
o докази о томе да правно лице располаже одговарајућим пословним просторијама, опремом и стручном службом за ефикасно обављање колективног остваривања права,
o пословни план из којег произлази реална процјена обима укупног економског ефекта колективног остваривања права, као и на вјеродостојним документима заснован закључак да ће то правно лице моћи обављати дјелатност колективне организације на ефикасан и економичан начин уз примјену свих стандарда утврђених законом,
o рјешење о уписивању у регистар удружења код Министарства правде БиХ.
Услови за доказивање броја аутора и пописа њихових дјела, административних капацитета и економске одрживости прописани су Правилником о начину и форми испуњавања услова за давање дозволе правним лицима за обављање послова колективног остваривања ауторског и сродних права.
Давање дозволе Институт за интелектуалну својину БиХ ће издати дозволу за обављање послова колективног остваривања права оном правном лицу ако у поступку по захтјеву утврди:
o да је статут колективне организације у складу са законом којим се уређује колективно остваривање ауторског и сродних права и законом којим се уређују ауторско и сродна права,
o да је економска основа правног лица довољна да омогући несметан рад колективне организације и ефикасно остваривање права,
o да правно лице располаже одговарајућим пословним просторијама, опремом и стручном службом за ефикасно обављање колективног остваривања права,
o да за исту врсту ауторских дјела и за остваривање истих права већ не постоји друга колективна организација осим ако правно лице које подноси захтјев докаже да ће осигурати корисницима већи репертоар заштићених дјела него већ постојећа колективна организација, као и да може осигурати ефикаснији и економичнији начин остваривања права.
У случају давања дозволе новој колективној организацији одлука о томе мора садржавати и изреку о одузимању дозволе за обављање тих послова дотадашњој колективној организацији. Против одлуке Института се не може изјавити жалба, али може се покренути управни спор пред Судом БиХ. Обавијест о правомоћној одлуци о давању дозволе објављује се у „Службеном гласнику БиХ" и у „Службеном гласнику Института".
Контрола рада колективне организације Институт врши надзор над радом колективне организације и контролира да ли она обавља своје послове у складу са законом. У вршењу надзора Институт има право да у свако вријеме захтијева од колективне организације извјештај о вођењу послова, као и увид у пословне књиге и другу пословну документацију колективне организације у обиму који је потребан и оправдан актом контроле у конкретној ствари, на основи образложеног писаног захтјева у којем је јасно одређен предмет контроле. С друге стране, колективна организација је дужна, без одгађања, обавијестити Институт о свакој промјени лица које је овлаштено за представљање организације, те без одгађања обавијестити Институт и доставити све одговарајуће документе, а нарочито:
o сваку измјену статута,
o колективне уговоре са удружењима корисника,
o тарифе и сваку њихову измјену или допуну,
o уговоре са страним колективним организацијама и њиховим удружењима,
o одлуке скупштине колективне организације,
o годишње извјештаје и извјештаје ревизорских организација заједно са мишљењем овлаштеног ревизора о правилности пословања колективне организације и његове усклађености са законом, актима колективне организације и уговорима закљученим са трећим лицима,
o судске и управне одлуке у којима је колективна организација једна од странака.
Закон предвиђа још један додатни облик контроле рада колективне организације који омогућава Институту и представницима корисника да учествују у раду скупштине и њених органа, дају мишљења о свим питањима о којима се расправља без права гласа.
Мјере у случају неправилности у раду колективне организације У обављању надзора над радом колективне организације Институт може наложити предузимање одговарајућих мјера за санирање стања у разумном року, или одузети дозволу. Рок за отклањање неправилности не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од шест мјесеци. Одузимање издате дозволе могуће је након што колективна организација није предузела одређене мјере да отклони установљену повреду. Предвиђене су двије ситуације у којима Институт мора одмах одузети дозволу, и то у случају: ако је колективна организација доставила Институту нетачне податке на основи којих је издата дозвола и ако наступе околности које би биле разлог за одбијање захтјева за издавање дозволе. Одлука о одузимању дозволе објављује се у „Службеном гласнику БиХ" и у „Службеном гласнику Института".
Условно одузимање дозволе Закон уређује могућност да Институт ублажи санкцију одузимања дозволе за рад колективној организацији њеним услововањем. Тако, Институт може својом одлуком о одузимању дозволе истовремено одредити да се то одузимање неће провести под условом да колекивна организација у одређеном року, који не може бити краћи од шест мјесеци, нити дужи од двије године (пробни период), отклони све неправилности и санира учињену повреду, те да у том року, не учини нову повреду која је основа за одузимање дозволе. У случају да колективна организација у пробном периоду не отклони установљене неправилности и повреде, или ако учини нову повреду која је основа за одузимање дозволе, одлука о условном одузимању дозволе се опозива. Против одлуке или рјешења Института не може се изјавити жалба, али се може покренути управни спор пред Судом БиХ.
Однос колективне организације према ауторима
Обавеза прихваћања колективног остваривања права Као посљедица створеног законског монопола на страни колективне организације, законом се налаже колективној организацији да мора прихватити сваки захтјев за склапање уговора о колективном остваривању права из подручја своје дјелатности. Једини изузетак када организација може одбити захтјев аутора јесте у случају када је аутор већ повјерио колективно остваривање својих права за територију БиХ некој страној колективној организацији. Да не би дошло до тога да он остварује заштиту (па тиме и накнаду) путем двију колективних организација, домаћа колективна организација овлаштена је да одбије његов захтјев за колективно остваривање права у овом случају.
Чланство у колективној организацији Аутори који су повјерили колективној организацији остваривање својих права су њени чланови. Врсте чланства и права везана за њих одређују се статутом колективне организације.
Забрана изузимања дјела Аутори не могу своја поједина дјела, нити поједине облике коришћења тих дјела изузети из колективног остваривања права изузев ако је то предвиђено законом или уговором између аутора и колективне организације.
Претпоставке за колективно остваривање Законска претпоставка је да је колективна организација, у оквиру врсте права и врсте дјела за које је специјализирана, овлаштена да дјелује за рачун свих аутора. На овај начин омогућено је да колективна организација остварује и права аутора који нису пренијели своја права на организацију. Изузетно, организација није обавезна да остварује права када је аутор писмено обавијести да не жели остваривати своја права на колективан начин.
Надзор чланова Осим Института који врши надзор над радом колективне организације, увид у пословање организације може извршити и сваки њен члан. Принципи транспарентности и уредности пословања налажу колективној организацији да на захтјев члана достави на увид годишњи финансијски извјештај и извјештај надзорног одбора у року који је одређен статутом. Ако тај рок није одређен, он износи петнаест дана од дана примања захтјева. Даље, најмање 10% редовних чланова колективне организације може тражити да један или више независних стручњака, на трошак колективне организације, изврши преглед и ревизију њеног пословања осим ако је такав преглед већ био извршен у истој календарској години.
Годишњи извјештај и ревизија Као посљедица законског монопола који је дат колективној организацији, створене су и обавезе организације које би омогућиле ефикасну контролу њеног рада. Колективна организиција мора усвојити за сваку пословну годину у року од шест мјесеци послије њеног завршетка:
o годишњи извјештај органа управљања и надзорних органа о износу наплаћених надокнада, њиховој расподјели, пословању колективне организације, извршавању колективних уговора са домаћим ауторима и уговора закључених са страним колективним организацијама,
o извјештај ревизорске куће о извршеној контроли финансијско-рачуноводствене документације заједно са налазом овлаштеног ревизора о правилности и усклађености пословања колективне организације са законом, са актима колективне организације и са закљученим уговорима,
o мишљење органа управљања и надзорних органа о извјештају и налазу ревизорске куће,
o предузете мјере ако је овлашћени ревизор нашао неправилности у пословању колективне организације,
o приједлог финансијског плана колективне организације за наредну годину, који укључује план трошкова њеног пословања.
Правила о расподјели прихода колективне организације Колективна организација мора усвојити јасна правила о расподјели прикупљених средстава од своје дјелатности. Од укупно наплаћених средстава колективна организација је дужна да расподијели сва средства својим члановима од којих може задржати само средства за покривање трошкова свога рада. Средства за ауторске хонораре чланова расподјељују се у складу са усвојеним правилима о расподјели при чему се примјењују основни принципи и правила расподјеле који морају осигуравати сразмјерност, примјереност и правичност расподјеле и који морају ефикасно онемогућити било какву арбитрарност.
Посебни случајеви расподјеле надокнада. Посебно је уређен сразмјер расподјеле ауторских надокнада за приватну и другу сопствену употребу на начин:
o средства остварена на основи накнаде од прве продаје или увоза нових техничких уређаја за звучно и визуелно снимање и нових празних носача звука, слике или текста дијеле се између аутора, извођача и произвођача фонограма, односно филмских продуцената у сразмјери 40 : 30 : 30,
o средства остварена на основи накнаде од прве продаје или увоза нових уређаја за фотокопирање и од израђених фотокопија намијењених за продају дијеле се између аутора и издавача у сразмјери 50 : 50,
o надокнада остварена на основи законске лиценце за репродуковање новинских и сличних чланака у прегледима штампе (клипинг) дијели се између аутора и издавача у сразмјери 30 : 70.
Однос колективне организације и корисника
Тарифа и колективни уговор Тарифа и колективни уговор који закључују корисници са колективном организацијом су најбитнији елементи система колективног остваривања права. Тарифом се одређују висина и начин израчунавања надокнада које поједини корисник мора платити колективној организацији за коришћење ауторског дјела из њеног репертоара при чему висина накнаде мора бити примјерена врсти и начину коришћења ауторског дјела. Тарифа се одређује колективним уговором између колективне организације и репрезентативног удружења корисника или, ако такво удружење не постоји, са појединачним корисником, односно одлуком Вијећа за ауторско право. Тарифе одређене уговорима сматрају се примјереним све до доношења другачије одлуке Вијећа за ауторско право.
Елементи за одређивање примјерене тарифе сматрају се нарочито:
- укупан брутоприход који се остварује коришћењем ауторског дјела или, ако то није могуће, укупни брутотрошкови у вези с тим коришћењем,
- значај коришћења ауторских дјела за дјелатност корисника,
- сразмјер између заштићених и незаштићених ауторских дјела која се користе,
- сразмјер између права која се остварују на колективан и индивидуалан начин,
- посебна сложеност колективног остваривања због одређеног начина коришћења ауторских дјела,
- упоредивост предложене тарифе са тарифама одговарајућих колективних организација у другим сусједним државама и државама које се према релевантним критеријима, а нарочито према висини бруто домаћег производа по становнику и куповној моћи могу упоредити са БиХ.
Изузетно, при одређивању примјерене тарифе за електронске медије основицу чини нетоприход остварен од спонзорства музичких емисија, приход од редовног оглашавања у маркетинг-простору радија или телевизије. У основу не улазе приходи остварени спонзорирањем емисија истраживачког новинарства или информативних емисија, временске прогнозе и спорта, образовних или едукативних емисија, донације, спонзорства немузичких дијелова програма.
Колективни уговор Колективна организација закључује колективни уговор са репрезентативним удружењем корисника ауторских дјела из репертоара колективне организације на основи претходно обављених преговора. Колективним уговором одређују се нарочито:
o тарифа, основица за обрачун и начин примјене тарифе,
o услови за коришћење ауторских дјела из репертоара колективне организације,
o околности коришћења због којих се висина одређене накнаде према тарифи увећава, смањује или опрашта,
o рок и начин наплате накнаде.
Репрезентативно удружење Репрезентативним удружењем сматра се оно удружење корисника које на територији БиХ представља већину корисника на области одређене дјелатности, односно оно коме је репрезентативност призната на основи других прописа. Ако нема репрезентативног удружења, репрезентативност ће се утврђивати на основи броја корисника које удружење представља, активности удружења, степена организираности и сл.
Колективни уговор се може закључити и са појединачним корисником у случају када он једини обавља ту дјелатност.
Поступак за закључење колективног уговора Колективна организација објављује позив на преговоре за закључење колективног уговора. Позив се објављује у „Службеном гласнику БиХ" у којем се одређује рок за почетак преговора који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 180 дана од дана објављивања. Закључени колективни уговор колективна организација објављује у „Службеном гласнику БиХ". Објављени уговор почиње да важи за све истоврсне кориснике ауторских дјела из репертоара колективне организације 15 дана од дана његовог објављивања у „Службеном гласнику БиХ", независно од тога да ли су ти корисници учествовали у преговорима или не. Након објављивања уговора, корисници ауторских дјела из репертоара колективне организације дужни су да закључе уговор са колективном организацијом у складу са важећим колективним уговором. Колективни уговор веже и судове да се у случају захтјева за наплату надокнада морају придржавати важећих тарифа, односно да не могу слободно одлучивати о висини таквих захтјева.
Обавезе корисника
a. Обавезе закључења уговора о кориштењу дјела
Увођењем законског монопола на страни колективне организације корисник ауторских дјела из репертоара колективне организације може било када тражити закључење уговора о неискључивом преносу права за коришћење тих дјела према важећем колективном уговору. Ако колективни уговор није закључен, сматра се да је одговарајуће право пренесено ако корисник плати на рачун колективне организације или на посебан рачун код суда или нотара износ који би наплатила колективна организација према важећој тарифи.
b. Обавеза корисника да извјештава колективну организацију
Закон уводи генералну обавезу свих корисника ауторских дјела (организатори културно-умјетничких и забавних приредаба и други корисници заштићених ауторских дјела) да претходно прибаве права за саопћавање јавности тих дјела, а у року од 15 дана након таквог саопћавања да пошаљу одговарајућој колективној организацији попис свих кориштених дјела. Надлежни орган унутрашњих послова може, на захтјев аутора или колективне организације, забранити приредбу или коришћење заштићеног дјела ако организатор претходно не прибави дозволу за саопћавање. Тиме је уведен законски механизам принуде корисника да активно сарађују у остваривању и ефикасном функционисању система колективног остваривања права, јер је пропуштање потребног јављања предвиђено и санкционирано као прекршај за који је запријећена новчана казна у износу од 1.000,00 КМ до 100.000,00 КМ за правно лице и новчана казна у износу од 1.000,00 КМ до 10.000,00 КМ за физичко лице.
Да би организације за радиодифузију могле удовољити законској обавези за извјештавање о кориштењу ауторских дјела, одговарајућа колективна организација је обавезна о свом трошку ставити на располагање електронским медијима компјутерски програм који ће аутоматски евидентирати емитирана ауторска дјела која се могу електронском поштом слати колективној организацији.
c. Обавезе лица која плаћају накнаду на основи других права аутора
Законом је уређена обавеза лица која плаћају накнаду на основи других права аутора и која уопште не треба да прибављају право на коришћење дјела уговорним путем, јер се ту ради само о тзв. правима на накнаду, предвиђеним Законом о ауторском и сродним правима. Такву накнаду плаћају произвођачи уређаја за звучно и визуелно снимање, произвођачи уређаја за фотокопирање, произвођачи празних носача звука, слике или текста, односно увозници таквих уређаја и носача, и они су дужни крајем сваког квартала саопштити, у писаном облику, одговарајућој колективној организацији податке о броју и врсти продатих, односно увезених уређаја и носача који су потребни за израчунавање дуговане накнаде.
Даље, физичка и правна лица која уз наплату обављају услуге фотокопирања дужна су крајем сваког мјесеца саопштити, у писаном облику, одговарајућој колективној организацији податке о броју израђених фотокопија за продају који су потребни за израчунавање накнаде.
Продавци, купци или посредници који се професионално баве прометом оригинала дјела ликовне умјетности обавезни су да саопште, у писаном облику, одговарајућој колективној организацији податке који су потребни за израчунавање дуговане накнаде од продаје оригинала ликовних дјела (право слијеђења) у року од 30 дана од такве продаје.
Физичка или правна лица која се баве давањем на послугу таквих оригинала или примјерака дјела, а која, према одредбама закона који уређује ауторско и сродна права, плаћају накнаду аутору, дужна су да саопште, у писаном облику, одговарајућој колективној организацији податке који су потребни за израчунавање дуговане накнаде у року од 15 дана од примања њеног захтјева.
Обавезе колективне организације
Недискриминација корисника Колективна организација је обавезна да се понаша једнако према свим корисницима или удружењу корисника, те ни у ком случају да не прави дискриминацију међу њима.
Обавеза давања података на увид Примјена принципа транспарентности обавезује колективну организацију да стави сваком кориснику на увид све податке и информације о условима под којима остварује права својих чланова.
Рјешавање тарифних спорова између колективне организације и корисника
a. Вијеће за ауторско право
Једна од битних новина у систему колективног остваривања у БиХ јесте увођење Вијећа за ауторско право, које није ни државни, ни правосудни орган, него је посебан стручни и независни орган, уско специјализиран за рјешавање спорова у вези са одређивањем примјерених тарифа за коришћење ауторских дјела, одлучивање о другим спорним питањима у вези са закључивањем колективних уговора и провјеру да ли је објављени колективни уговор у складу са законом којим се уређују ауторско и сродна права и колективно остваривање ових права. Законом је посебно уређено да ово вијеће нема функцију арбитраже, нити да се спорови чије је рјешавање у надлежности Вијећа могу износити пред Конкуренцијско вијеће БиХ с обзиром на то да се у овом области ради о тзв. дозвољеној концентрацији.
Састав Вијећа Вијеће се састоји од пет чланова (предсједник и четири члана), замјеника предсједника и два замјеника члана, који имају исте обавезе и овлашћења у раду Вијећа. Према својој функцији, предсједник Вијећа има додатне обавезе административне природе као што су контактирање са Институтом за интелектуалну својину БиХ ради провођења административних ствари у вези са заказивањем и вођењем сједница, те регулирање других техничких радњи за потребе Вијећа. Кад је ријеч о посебним условима које морају испуњавати, сви чланови Вијећа, као и њихови замјеници морају имати високу стручну спрему и најмање пет година радног искуства у струци и знање из подручја ауторског права.
Именовање Вијећа Предсједника и чланове Вијећа, као и њихове замјенике именује Вијеће министара БиХ на приједлог Института за интелектуалну својину БиХ. Кандидате за чланове Вијећа предлажу колективне организације и репрезентативна удружења корисника на основи јавног позива који се објављује у „Службеном гласнику БиХ". Колективна организација и репрезентативно удружење корисника предлажу сваки по два члана Вијећа и по једног замјеника. Предсједника Вијећа и његовог замјеника предлаже Институт. Законом је дата могућност да чланове Вијећа предлажу колективне организације и репрезентативна удружења корисника, али то, у сваком случају, дисквалифицира лица која су у радном односу у колективној организацији или у удружењу корисника, односно у било којем поједином кориснику, пошто не може бити никакве сумње да би ту постојао конфликт интереса. Овај принцип вриједи и за свако друго лице код којег постоје неке друге околности које би могле стварати озбиљну сумњу у његову независност и непристраност. Основни принцип за прихватање приједлога јесте да предложена лица морају бити независна и да гарантирају непристрасност у раду. Мандат предсједника и чланова Вијећа, као и њихових замјеника износи пет година.
Поступак пред Вијећем Активну легитимацију за покретање поступка пред Вијећем имају колективна организација, репрезентативно удружење корисника и свако ко има правни интерес. Колективна организација и репрезентативно удружење корисника могу покренути поступак пред Вијећем ако, након шест мјесеци од почетка преговора, не дође до закључења колективног уговора, и захтијевати да Вијеће својом одлуком одреди примјерену тарифу, или да одлучи о другом спорном питању у вези са колективним уговором. Поступак пред Вијећем покреће се писаним захтјевом који мора садржавати нарочито:
o податке о подносиоцу захтјева,
o образложење свих спорних питања,
o наводе о досадашњем току и резултатима преговора за закључење колективног уговора, укључујући доказе о датуму њиховог почетка,
o приједлог тарифе коју треба одредити Вијеће, односно приједлог рјешења другог спорног питања о којем треба да одлучи Вијеће.
Захтјев се доставља супротној страни, која може бити колективна организација или репрезентативно удружење, на очитовање. Свака странка мора навести чињенице и пружити доказе на којима заснива свој захтјев, односно чињенице којима оспорава наводе и доказе супротне странке. У току поступка Вијеће може захтијевати од странака да предложе додатне доказе за које сматра да би могли бити корисни у поступку, а нарочито да припреме одговарајуће извјештаје, предложе мишљења стручњака или вјештака и слично.
Одлуке Вијећа Вијеће одређује примјерену тарифу, или одлучује о другом спорном питању. Вијеће може оспорени колективни уговор потврдити дјелимично или у цјелини, односно измијенити или поништити. Специфичности одлучивања пред Вијећем су доношење „привремене одлуке", на приједлог странке, којом се одређује тарифа за вријеме док траје поступак пред Вијећем и рок за доношење одлуке од шест мјесеци у којем Вијеће мора донијети своју одлуку. Правомоћна одлука Вијећа је саставни дио колективног уговора и она замјењује колективни уговор ако се њоме оспорени колективни уговор мијења или поништава, или ако колективни уговор није био закључен. Правомоћна одлука Вијећа објављује се у „Службеном гласнику БиХ" и у „Службеном гласнику Института".
Трошкови поступка пред Вијећем У поступку пред Вијећем свака странка сама сноси своје трошкове. Трошкови поступка су трошкови странака и трошкови Вијећа. Трошкове Вијећа странке сносе у подједнаким износима и они чине награду за рад чланова Вијећа, путне и друге разумне трошкове члана Вијећа, трошкове настале извођењем доказа и административне трошкове. Странка која је покренула поступак пред Вијећем мора у року који одреди Вијеће, а који не смије бити краћи од 15 дана, предујмити средства за покривање трошкова рада Вијећа иначе ће Вијеће одбацити захтјев за покретање поступка. Висина награде за рад чланова Вијећа износи 25% основне мјесечне плаће кантоналног, односно општинског судије, за сваки започети мјесец трајања поступка, а висина награде за рад предсједника Вијећа једнака је награди члана, увећана за 15%.
Судска заштита против одлуке Вијећа Одлуке Вијећа су коначне и против њих се може покренути управни спор пред Судом БиХ у року од 30 дана од пријема одлуке. Суд БиХ је ограничен у обиму испитивања одлуке Вијећа и везан је за чињенично стање установљено у поступку пред Вијећем, а његова одлука је коначна. У свим осталим питањима на поступак судске заштите примјењују се на одговарајући начин одредбе Закона о управном спору.
b. Медијација
Закон допушта увођење медијације у случају закључења колективног уговора о кабловској ретрансмисији радиодифузно емитованих дјела. Активну легитимацију за покретање поступка медијације имају колективна организација и репрезентативно удружење корисника. Дужност медијатора је да учини све што је потребно да странке преговарају у доброј вјери, те да не ометају и не одуговлаче преговоре без оправданих разлога. У свом раду медијатор мора бити независан, непристран и не смије да се веже ничијим упутствима. Награду за рад медијатора плаћају странке. О висини награде одлуку доноси Институт за интелектуалну својину БиХ. Услови за бављење медијацијом и начин на који се одређује листа медијатора у споровима ради закључења колективног уговора о кабловској ретрансмисији радиодифузно емитованих дјела, те друга питања у вези са медијацијом уређени су Правилником о медијацији ради закључења колективног уговора о кабловској ретрансмисији радиодифузно емитованих дјела.
c. Прекршајна заштита
Закон предвиђа прекршаје за повреде одредаба закона за које је запријећена новчана казна у износу од 1.000,00 КМ до 100.000,00 КМ за правна лица, односно у износу од 1.000,00 КМ до 10.000,00 КМ за физичка лица.
d. Усклађивање статусног облика и пословања постојећих колективних организација
На основу Закона о ауторском и сродним правима из 2002. године, додијељене су дозволе одређеним организацијама за остваривање ауторског и сродних права. Да би се омогућило постојећим организацијама да наставе да раде и да ускладе свој статус са новим законом, утврђен је пријелазни период до двије године од ступања на снагу закона у ком року треба да поднесу и захтјев за издавање нове дозволе Институту за интелектуалну својину БиХ.