Најчешћа питања о ознаци географског поријекла

ШТА ЈЕ ОЗНАКА ГЕОГРАФСКОГ ПОРИЈЕКЛА?

Ознака географског поријекла је свака ознака којом се нека земља или мјесто које се у њој налази, директно или индиректно, означава као земља или мјесто географског поријекла производа. Ознака географског поријекла употребљава се за обиљежавање природних, пољопривредних, индустријских, занатских и производа домаће радиности.

ШТА ЈЕ ИМЕ ПОРИЈЕКЛА?

Име поријекла је географски назив земље, региона или локалитета који служи да означи производ који одатле потиче, чији су квалитет и посебна својства искључиво или битно условљени географском средином, која обухвата природне и људске факторе и чија се производња, прерада и припрема у цјелини одвијају на одређеном ограниченом подручју.

ШТА ЈЕ ГЕОГРАФСКА ОЗНАКА?

Географска ознака је ознака која идентификује одређену робу као робу поријеклом с територије одређене земље, региона или локалитета са те територије, гдје се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике робе суштински могу да припишу њеном географском поријеклу.

Поступак за регистровање наведених права води надлежни орган неке државе и вриједи неограничени временски период на одређеној територији.

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

Генерички назив је онај географски назив који је, иако се односи на географско мјесто на којем је производ првобитно настао или је стављен на тржиште, у уобичајеном говору изгубио своје географско значење и постао општи назив тог производа.

Хомонимни називи - Ако су називи двају или више мјеста одакле производ потиче идентични или готово идентични у писаном или изговореном облику (хомонимни називи), заштита таквих географских назива признаје се свим заинтересованим лицима која испуњавају услове прописане законом. Признање се врши на основу принципа праведног и равноправног третирања произвођача на тржишту и истинитог обавјештавања потрошача, осим када то може да изазове забуну у јавности о тачном географском поријеклу производа.

Поријекло сировине - Производ може изузетно да се заштити именом поријекла или географском ознаком ако има доказано традиционално обиљежје, високу репутацију и добро је познат, те када сировина за производњу тог производа потиче с подручја различитог или ширег од подручја прераде, ако је подручје производње сировине ограничено и ако постоје посебни услови за производњу те сировине, као и систем инспекцијске контроле који обезбјеђује надзор над испуњењем посебних услова.

Традиционални и историјски називи - Ознаку географског поријекла чини и назив који није административни географски назив одређене земље, региона или локалитета, који је дугом употребом у промету постао општепознат као традиционални назив производа који потиче с тог подручја, или је у питању историјски назив тог подручја.

ЗАШТО ЈЕ ПОТРЕБНО ЗАШТИТИТИ ОЗНАКУ ГЕОГРАФСКОГ ПОРИЈЕКЛА?

Заштита ознаке географског поријекла доприноси већој тржишној вриједности производа која одговара његовим посебним својствима и тиме стеченом угледу. Заштитом се спречава злоупотреба или неовлашћена употреба географске ознаке од других лица.

КОЈИ НАЗИВИ НЕ МОГУ ДА СЕ ЗАШТИТЕ ГЕОГРАФСКОМ ОЗНАКОМ ИЛИ ИМЕНОМ ПОРИЈЕКЛА?

Географском ознаком или именом поријекла не може да се заштити назив:

- који је супротан јавном поретку или моралу,

- који представља име заштићене биљне сорте или животињске врсте, а који би јавност могао да доведе у заблуду о географском поријеклу производа,

- чији би изглед или садржина могао да створи забуну у привредном промету у погледу врсте, поријекла, квалитета, начина производње или других карактеристика производа,

- који представља тачан назив земље, региона или локалитета с којег производ потиче, али који код потрошача изазива лажну представу да производ потиче из друге земље, региона или локалитета,

- који је, због дуготрајне употребе, у обичном говору изгубио своје географско значење и постао генеричан, односно уобичајен назив за означавање одређеног производа,

- који није заштићен, или је престао да буде заштићен, у земљи поријекла, или који је престао да се користи у тој земљи,

- производа од винове лозе, ако је та ознака идентична са именом сорте грожђа која је постојала на територији БиХ прије 1. јануара 1995. године.

ПОСТУПАК ПРИЗНАЊА ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРИЈЕКЛА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

КОЈА ЈЕ НАДЛЕЖНА ИНСТИТУЦИЈА?

Поступак за стицање, одржавање и престанак статуса географске ознаке или имена поријекла води Институт за интелектуалну својину Босне и Херцеговине (Институт). Институт у електронској форми води:

- Регистар пријава имена поријекла,

- Регистар пријава за признање статуса овлашћених корисника имена поријекла,

- Регистар пријава за признање статуса овлашћених корисника географских ознака,

- Регистар имена поријекла,

- Регистар географских ознака,

- Регистар овлашћених корисника имена поријекла,

- Регистар овлашћених корисника географских ознака,

- Регистар међународних пријава имена поријекла,

- Регистар заступника за заштиту географских ознака и имена поријекла.

ЗАКОНОДАВСТВО

- Закон о заштити ознака географског поријекла, „Службени гласник БиХ" број 53/10,

- Правилник о поступку за признање ознаке поријекла производа, имена поријекла и географске ознаке, „Службени гласник БиХ" број 109/10,

- Закон о административним таксама, "Службени гласник БиХ" бр. 16/02, 19/02, 43/04,

- Одлука о посебним трошковима поступка за стицање и одржавање права индустријске својине, "Службени гласник БиХ" број 109/10,

- Закон о управном поступку, „Службени гласник БиХ" бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09.

КОЈА ЛИЦА МОГУ ДА ПОДНЕСУ ПРИЈАВУ ИНСТИТУТУ?

Пријаву за регистровање географске ознаке или имена поријекла могу да поднесу:

- домаћа физичка и правна лица која на одређеном географском подручју производе производе који се означавају називом тог географског подручја,

- удружења домаћих физичких и правних лица, привредне коморе, удружења потрошача, општински, кантонални, ентитетски и државни органи заинтересовани за заштиту географске ознаке/имена поријекла, у оквиру својих активности,

- страна физичка или правна лица, страна удружења, ако је географска ознака/име поријекла признато у земљи поријекла у складу са међународним уговорима.

КАКО СЕ ШТИТЕ ГЕОГРАФСКА ОЗНАКА И ИМЕ ПОРИЈЕКЛА?

Заштита обједињује два засебна поступка:

- Поступак за регистровање имена поријекла или географске ознаке.

- Поступак признања статуса овлашћеног корисника географске ознаке поријекла.

КОЈЕ СУ ФАЗЕ У ПОСТУПКУ ПРИЗНАЊА ГЕОГРАФСКЕ ОЗНАКЕ/ИМЕНА ПОРИЈЕКЛА?

Носилац регистроване географске ознаке/имена поријекла или подносилац пријаве за регистровање може да буде домаће или страно физичко или правно лице. Страна физичка и правна лица у погледу заштите ознака географског поријекла у БиХ уживају иста права као и домаћа физичка и правна лица, ако то произилази из међународних уговора или конвенција којима је приступила или их је ратификовала БиХ, или из принципа реципроцитета. Постојање реципроцитета претпоставља се док се не докаже супротно.

Поступак за признање географске ознаке/имена поријекла покреће се подношењем пријаве за признање географске ознаке/имена поријекла. Кораци су сљедећи:

1. Подношење пријаве Институту.

2. Формално испитивање пријаве у Институту.

3. Објављивање пријаве географске ознаке/имена поријекла у „Службеном гласнику Института", који је доступан у штампаној и електронској форми на wеb презентацији Института: www.ipr.gov.ba.

4. Доношење рјешења о регистровању географске ознаке/имена поријекла у Институту.

5. Објављивање регистроване географске ознаке/имена поријекла у „Службеном гласнику Института", који је доступан у штампаној и електронској форми на wеb презентацији Института: www.ipr.gov.ba.

ШТА ЈЕ СВЕ ПОТРЕБНО ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА ЗА ПРИЗНАЊЕ ГЕОГРАФСКЕ ОЗНАКЕ/ИМЕНА ПОРИЈЕКЛА?

Поступак за регистрoвање географске ознаке/имена поријекла покреће се подношењем одговарајуће пријаве Институту. Пријава географске ознаке/имена поријекла може да се поднесе само на једну ознаку или име географског подручја и само на једну врсту производа.

Потребно је доставити попуњен захтјев за признање географске ознаке/имена поријекла, пратећу документацију и доказ о уплати трошкова. Пријава се подноси у писаној форми, директно или путем поште, као и факсом под условом да се у року од осам дана од њеног подношења Институту она достави у одговарајућем броју примјерака.

Пријава за признање географске ознаке или имена поријекла садржи:

- Захтјев за регистровање географске ознаке или имена поријекла (образац ОГП-01). Захтјев је доступан на wеb презентацији Института: www.ipr.gov.ba.

- Опис географског подручја садржи податке о географском подручју с којег потиче производ и обухвата ближе одређење административних граница тог подручја, географску мапу тог подручја и податке о географским и људским факторима који условљавају специфичне карактеристике, квалитет или репутацију производа који је у питању.

- Подаци о специфичним карактеристикама производа:

+ за географске ознаке – пријава садржи опис начина производње производа, прецизну назнаку специфичних карактеристика или квалитета производа, укључујући и податке о стеченој репутацији, ко има право на употребу географске ознаке и под којим условима, као и права и обавезе корисника географске ознаке;

+ за име поријекла – пријава се подноси у форми елабората о начину производње производа и посебним својствима и квалитету производа.

Образац се попуњава на компјутеру или писаћој машини. Подноси се на једном од језика који су у службеној употреби у БиХ, у два примјерка. Један образац задржава Институт, а други примјерак са уписаним бројем пријаве географске ознаке/имена поријекла, улазним бројем протокола, датумом и овјером се доставља подносиоцу и служи као доказ о утврђивању датума подношења пријаве.

За више информација молимо вас да консултујете Правилник о поступку за признање ознаке поријекла производа, имена поријекла и географске ознаке.

ШТА ЈЕ СВЕ ПОТРЕБНО ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПРИЗНАЊА СТАТУСА ОВЛАШЋЕНОГ КОРИСНИКА ИМЕНА ПОРИЈЕКЛА ИЛИ ГЕОГРАФСКЕ ОЗНАКЕ?

Поступак за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке покреће се пријавом за признање њиховог статуса.

Пријаву могу да поднесу физичка или правна лица, као и њихова удружења, која на одређеном географском подручју производе оне производе на које се односи регистрована или пријављена географска ознака/име поријекла. За подношење пријаве плаћају се прописана такса и трошкови поступка.

Пријава за признање овлашћеног корисника садржи:

- захтјев за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке,

- доказ о обављању одређене дјелатности на одређеном географском подручју - докуменат (потврда и рјешење) издат од надлежног органа,

- доказ о извршеној контроли посебних својстава производа од овлашћене акредитоване организације наведене у пријави имена поријекла. Ова исправа важи једну годину од дана издавања.

Статус овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке траје три године од дана уписивања признатог статуса у Регистар овлашћених корисника имена поријекла или географске ознаке. Статус овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке може, на захтјев овлашћеног корисника, уз подношење доказа о испуњавању услова прописаних законом и плаћеној такси и трошковима поступка, бити обновљен неограничен број пута, све док траје одговарајућа географска ознака/име поријекла.

КОЛИКИ СУ ТРОШКОВИ ПОСТУПКА ЗАШТИТЕ И ОДРЖАВАЊА ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРИЈЕКЛА?

За све радње у поступку стицања, одржавања, евиденције промета и престанка ознаке географског поријекла, као и за пружање информационих услуга плаћају се административне таксе и трошкови поступка. Износе такса и трошкова можете да провјерите на wеb презентацији Института: www.ipr.gov.ba, секција таксе и трошкови.

Доказ о уплати подноси се приликом подношења пријаве.

ДА ЛИ ЈЕ АНГАЖОВАЊЕ ЗАКОНСКОГ ЗАСТУПНИКА ОБАВЕЗНО?

Ангажовање законског заступника од домаћег физичког или правног лица није обавеза прописана законом, те је одлука о ангажовању заступника на подносиоцу захтјева.

Страно физичко или правно лице у поступку пред Институтом мора да заступа заступник уписан у Регистар заступника.

Регистар заступника за заштиту географских ознака и имена поријекла доступан је у електронској форми на wеb презентацији Института: www.ipr.gov.ba.

КОЛИКО ВАЖИ ПРАВО НА ОЗНАКУ ГЕОГРАФСКОГ ПОРИЈЕКЛА?

Заштита регистроване географске ознаке/имена поријекла није временски ограничена и тече од дана подношења пријаве.

КАКО МОГУ ДА ЗАШТИТИМ ОЗНАКУ ГЕОГРАФСКОГ ПОРИЈЕКЛА У ДРУГИМ ЗЕМЉАМА?

Овлашћени корисник географске ознаке/имена поријекла, односно подносилац пријаве за регистровање може да поднесе захтјев за међународно регистровање географске ознаке/имена поријекла у складу с међународним уговором који обавезује БиХ. Захтјев за међународно регистровање, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка, подноси се путем Института.