Најчешћа питања о ауторском и сродним правима

ШТА ЈЕ АУТОРСКО ДЈЕЛО?

Ауторско дјело је генерално индивидуална творевина из области књижевности, музике, филма, компјутерског софтвера, архитектуре, науке и умјетности без обзира на врсту, начин и облик изражавања.

КО СВЕ МОЖЕ ДА БУДЕ АУТОР?

Аутор је физичко лице које је створило дјело без обзира на то да ли се ради о малом дјетету у вртићу које црта сунце, кућу и родитеље, инжињеру архитектуре који пројектује нову зграду позоришта или самоуком сликару који ради на свом сликарском дјелу. Аутор дјела не мора увијек да буде једно лице, то може да буде и више лица која заједнички стварају ауторско дјело.

Правно лице (привредно друштво, установа, удружење итд.) не може да буде аутор. Правно лице може да буде само изведени носилац ауторског права, то јест када се на њега пренесе право на искоришћавање дјела.

ШТА ЈЕ АУТОРСКО ПРАВО?

Ауторско право регулише односе који настају у вези са стварањем ауторских дјела у областима попут умјетности, књижевности и науке. Ауторско право охрабрује стварање нових креативних израза, јер аутори знају да на неки начин могу да задрже контролу над својим дјелима.

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ШТИТИТИ АУТОРСКО ПРАВО?

Ефективна ауторскоправна заштита подстиче креативност појединаца, обезбјеђује ауторима остваривање економске егзистенције, те доприноси богатом културном стваралаштву и промоцији земље. Сви уживамо у читању новог књижевног дјела, гледању филма или представе, слушању музике и многим другим видовима ауторских дјела. Стога се подстицањем креативности стваралаца друштво обогаћује доприносом дјела аутора у овим различитим областима стваралаштва.

КАКО СТИЧЕМ АУТОРСКО ПРАВО НА СВОМ ДЈЕЛУ?

Ауторско право настаје и припада аутору на основу самог чина стварања ауторског дјела и није условљено испуњењем било каквих формалности или захтјева у погледу његове садржине, квалитета или сврхе. Довољно је да индивидуална идеја изађе из духовне, унутрашње, сфере свог ствараоца и да буде изражена, па да, сходно томе, постане ауторско дјело које ужива ауторскоправну заштиту.

Дјело не мора нужно да буде пренесено на материјалну подлогу. Сходном томе, чак и говорно или музичко дјело које није снимљено или забиљежено нотама, или кореографија која није писмено изражена могу да представљају ауторско дјело. Дјело чак не мора ни да буде објављено да би уживало заштиту по основу ауторског права. Принцип да се ауторско право стиче без формалности вриједи у већини држава свијета.

С циљем очувања доказа или због других разлога, аутор може да депонује оригинале или примјерке својих ауторских дјела или предмета својих сродних права у Институту за интелектуалну својину Босне и Херцеговине. Депоновано дјело уписује се у књигу евиденције ауторских дјела коју води Институт. Депоновање није обавеза аутора, нити је услов за стицање ауторскоправне заштите, већ само могућност.

КОЈА ДЈЕЛА УЖИВАЈУ ЗАКОНСКУ ЗАШТИТУ?

Дјела која уживају заштиту, између осталог, јесу:

- аудио-визуелна дјела (филмска дјела и дјела створена на начин сличан филмском стварању),

- дјела архитектуре (скице, планови, нацрти и изграђени објекти),

- дјела ликовних умјетности (цртежи, слике, графике, скулптуре и друга дјела исте природе),

- дјела свих грана примијењених умјетности, графичког и индустријског обликовања,

- драмска, драмско-музичка и луткарска дјела,

- фотографска дјела и дјела произведена поступком сличним фотографском, картографска дјела,

- говорна дјела (говори, предавања, проповиједи и друга дјела исте природе),

- кореографска и пантомимска дјела,

- музичка дјела с ријечима или без ријечи,

- писана дјела (књижевни текстови, студије, приручници, чланци и остали написи, као и компјутерски програми),

- презентације научне, образовне или техничке природе (техничке скице, графикони, обрасци итд.),

- прерада ауторског дјела у смислу превода, прилагођавања, музичког аранжмана и обраде и других прерада изворних ауторских дјела,

- збирке ауторских дјела или друге грађе (енциклопедије, зборници, антологије, базе података и слично),

- започето дјело, незавршено дјело, наслов и други састојци дјела представљају самостално ауторско дјело и уживају заштиту као такви ако су индивидуалне духовне творевине.

ШТА НЕ МОЖЕ ДА СЕ ЗАШТИТИ АУТОРСКИМ ПРАВОМ?

Творевине које нису ауторскоправно заштићене су:

- дневне вијести или разне информације које имају карактер кратке вијести садржане у обавјештењу за штампу,

- идеје, концепти, поступци, радни методи, математичке операције, принципи или открића,

- политички говори и говори одржани током судских расправа,

- народне књижевне и умјетничке творевине,

- службени текстови из области законодавства, управе и судства.

Због стимулације културног стваралаштва путем слободне употребе, протока и размјене идеја, потребе слободног информисања јавности, ова дјела су искључена из ауторскоправне заштите.

КОЈА СВЕ ПРАВА ИМА АУТОР?

Аутору на његовом дјелу припадају:

- личноправна овлашћења (ауторска морална права),

- имовинскоправна овлашћења (ауторска имовинска права) и

- остала овлашћења (друга права аутора).

КОЛИКО ТРАЈЕ АУТОРСКО ПРАВО?

Ауторско право је јединствено право и траје за живота аутора, укључујући и период од 70 година након његове смрти. Једини изузетак чини право покајања, које траје само за живота аутора.

Код колективних дјела рок од 70 година почиње да тече од дана законитог објављивања дјела. Ако се ради о дјелу анонимног аутора, наведени рок се рачуна на исти начин.

Истеком рокова трајања ауторског права ауторско дјело престаје да буде ауторскоправно заштићено, што значи да се са становишта ауторског права може слободно да користи.

ДА ЛИ МОЈЕ ДЈЕЛО МОРА ДА ИМА ПОСЕБАН УМЈЕТНИЧКИ КАРАКТЕР ДА БИ ГА АУТОРСКО ПРАВО ШТИТИЛО?

Ауторско дјело не треба да има умјетнички карактер да би уживало ауторскоправну заштиту, будући да је умјетнички карактер једног стваралачког дјела веома субјективна категорија. Стваралачко дјело треба да испуњава услов оригиналности и да представља резултат стваралачког рада.

АКО САМ КУПИО КЊИГУ, УМЈЕТНИЧКУ СЛИКУ ИЛИ МУЗИЧКИ CD, ДА ЛИ САМ СТЕКАО И АУТОРСКА ПРАВА?

Ауторско дјело није ствар. То је нематеријално добро на ком аутор има ауторско право. Књига, слика или CD представљају ствари на којима њихови сопственици имају право својине на материјалном предмету, али не и својине на законским правима датим аутору који задржава ауторска права на самом дјелу.

Куповином књиге у књижари или слике у умјетничкој галерији купац, у правилу, стиче само право својине на стварима (папиру, платну, раму ...). Другим ријечима, сопственик слике не би, нпр., могао даље да умножава дјело ликовне умјетности, нити да га мијења додавањем нових елемената или призора. Слична ситуација је са сопствеником књиге, која му не даје право да дјело књижевности инкорпорисано у њој, нпр., преводи на неки страни језик, или да га аудио-визуелно прилагођава без дозволе аутора.

ГДЈЕ МОЖЕ ДА СЕ ДЕПОНУЈЕ АУТОРСКО ДЈЕЛО?

Ауторско дјело може да се депонује у Институту за интелектуалну својину Босне и Херцеговине. Више информација у Обрасци-ауторско право и сродна права.

ЗАКОНОДАВСТВО

Закон о ауторском и сродним правима, Службени гласник БиХ, бр. 63/10,

Закон о колективном остваривању ауторског и сродних права, Службени гласник БиХ, бр. 63/10,

Правилник о медијацији ради закључења колективног уговора о кабловској ретрансмисији радиодифузно емитованих дјела, Службени гласник БиХ, бр. 11/11,

Правилник о начину и форми депоновања ауторских дјела i предмета сродних права и њиховом уписивању у књигу евиденције, Службени гласник БиХ, бр. 28/11,

Правилник о начину и форми испуњавања услова за давање дозволе правним лицима за обављање послова колективног остваривања ауторског и сродних права, Службени гласник БиХ, бр. 44/11.

ВИШЕ О АУТОРСКОМ И СРОДНИМ ПРАВИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ:

I. УВОД

У првој половини 2010. године Парламентарна скупштина БиХ усвојила је два закона којима се уређује област ауторског и сродних права. Први, Закон о ауторском и сродним правима уређује области ауторског права, сродних права, остваривање и заштиту тих права и односе који садрже међународне елементе. Други, Закон о колективном остваривању ауторског и сродних права уређује само један од начина остваривања ових права путем колективних организација.

Бројни су разлози за доношење нових прописа у овој области. Законом из 2002. године извршена је дјелимична хармонизација са Споразумом о трговинскоправним аспектима права интелектуалне својине (Споразумом TRIPS) Свјетске трговинске организације (STO), али не и са директивама Европске уније (Acquis communautaire). Потписивањем Уговора о стабилизацији и придруживању (SAA) са Европском унијом (ЕУ) 16. 6. 2008. године и настојањем БиХ да започне све процесе на путу према остваривању услова за пуноправно чланство у ЕУ прихватање Acquisa постало је обавеза. Такође, једна од области на коју се данас обраћа највећа пажња у развијеним западним државама Европе и свијета јесте управо област интелектуалне својине, која обухвата и ауторско и сродна права. То је видљиво по броју директива ЕУ које су почеле да се доносе још од 1991. године, као и у међународним уговорима у оквиру STO и Свјетске организације за интелектуалну својину . Ниво заштите коју ти акти данас пружају носиоцима права интелектуалне својине било је потребно на одговарајући начин уградити у законодавство БиХ, како би се тиме испуниле све преузете обавезе у том погледу и омогућило да држава несметано крене даље на путу свог развоја. Модернизовање правног система било је потребно и због тога што је развој нових технологија и облика коришћења ауторских дјела у посљедњој декади добро пољуљао односе између носилаца права и корисника предмета заштите, те истовремено омогућио и нове начине масовног незаконитог коришћења ауторских дјела и предмета сродних права путем дигиталне технологије и Интернета. Упоредноправно, развој ауторског и сродних права кренуо је у два правца: у одређивање нових права појединих носилаца права и у појачање мјера заштите које су носиоцима права на располагању, тако да могу ефикасно и благовремено да их штите.

Оба закона, Закон о ауторском и сродним правима и Закон о колективном остваривању ауторског и сродних права, објављена су у „Службеном гласнику БиХ" број 63/10 и ступила су на снагу 11. 8. 2010. године. Ступањем на снагу наведених закона престао је да важи Закон о ауторском праву и сродним правима у Босни и Херцеговини („Службени гласник БиХ" бр. 7/02 и 76/06). Овај рад представља сажетак законског уређења ауторског и сродних права без анализирања одређених института и рјешења са правнотеоријског аспекта.

Намјера приређивача је да се закони из ауторског и сродних права учине доступним заинтересованој јавности с циљем информисања о могућностима које им пружају. За потребе овога рада коришћени су Закон о ауторском и сродним правима и Закон о колективном остваривању ауторског и сродних права, те документа са јавне расправе о предлозима законâ, која је одржана 3. 3. 2010. године у Парламентарној скупштини БиХ.

1. Ратификоване међународне конвенције и уговори у области ауторског и сродних права

o Конвенција о оснивању Свјетске организације за интелектуалну својину (WIPO) (1.3.1992)

o Бернска конвенција за заштиту књижевних и умјетничких дјела (1.3.1992)

o Конвенција у вези са дистрибуцијом програма путем сигнала који се преноси сателитом (1.3.1992)

o Универзална конвенција о ауторском праву (1.3.1992)

o Конвенција о заштити произвођача фонограма од неовлашћеног умножавања њихових фонограма (25.5.2009)

o Конвенција о заштити умјетника извођача, произвођача фонограма и организација за радиодифузију (25.5.2009)

o Уговор WIPO-а о ауторском праву (WCT) (25.11.2009)

o Уговор WIPO-а о извођењима и фонограмима (WPPT) (25.11.2009)

II. ЗАКОН О АУТОРСКОМ И СРОДНИМ ПРАВИМА

(„Службени гласник БиХ" број 63/10)

Главни циљ новог Закона о ауторском и сродним правима било је постизање потпуне усклађености тог прописа БиХ са правним поретком ЕУ и, истовремено, са важећим међународним конвенцијама и уговорима које је ратификовала БиХ [Бернска конвенција о заштити књижевних и умјетничких дјела, Међународна конвенција за заштиту умјетника извођача, произвођача фонограма и организација за радиодифузију (Римска конвенција), Конвенција о заштити произвођача фонограма од неовлашћеног умножавања њихових фонограма (Фонограмска конвенција), Конвенција о дистрибуцији сигнала путем сателита (Сателитска конвенција), Уговор WIPO-а о ауторском праву (WCT ), Уговор WIPO-а о извођењима и фонограмима (WPPT ), те са Споразумом STO - TRIPS-a].

Закон је усклађен и са сљедећим директивама ЕУ:

o Директива о правној заштити компјутерских програма, Директива Савјета 91/250/ EEC од 14. маја 1991.

o Директива о праву давања у закуп и на послугу и о одређеним правима умножавања у области интелектуалне својине, 92/100/ EEC од 19. новембра 1992, и кодификована верзија 2006/115/ EC од 12. децембра 2006.

o Директива о координацији одређених правила ауторског и сродних права која се примјењују на сателитско емитовање и кабловско реемитовање, 93/83/ EEC од 27. септембра 1993.

o Директива о хармонизацији рокова трајања ауторског и сродних права, 93/98/ EEC од 29. октобра 1992, и кодификована верзија 2006/116/ EC од 12. децембра 2006.

o Директива о правној заштити база података, Директива 96/9/ EC од 11. марта 1996.

o Директива о хармонизацији одређених аспеката ауторског и сродних права у информатичком друштву, 2001/29/ EC од 22. маја 2001.

o Директива о праву препродаје у корист аутора оригиналног примјерка дјела, 2001/84/ EC од 27. септембра 2001.

o Директива о спровођењу права интелектуалне својине, 2004/48/EC од 29. априла 2004.

o Директива о року трајања ауторског и одређених сродних права, 2006/116/ EC од 12. децембра 2006.

2. Шта је уређено Законом?

Закон о ауторском и сродним правима уређује право аутора на њиховим дјелима из области књижевности, науке и умјетности (ауторско право), права извођача, произвођача фонограма, филмских продуцената, организација за радиодифузију, издавача и произвођача база података на њиховим извођењима, фонограмима, видеограмима, емисијама и базама података (сродна права), индивидуално остваривање ауторског права и сродних права, заштиту ауторског права и сродних права и област примјене.

У општим одредбама уређују се и неке од најбитнијих законских дефиниција које се примјењују на цијели закон, као што су „објављивање", „издавање", „јавност", на начин како је то уређено у модерном компаративном законодавству. Тако, „објављивање" значи да је ауторско дјело или предмет сродног права први пут постало доступно јавности уз одобрење овлашћеног лица. „Јаван" и „јавност" значе већи број лица која нису међусобно повезана родбинском везом или другим личним везама, а „издавање" значи да је довољан број израђених примјерака ауторског дјела или предмета сродног права са дозволом овлашћеног лица понуђен јавности, или стављен у промет.

3. Шта је ауторско дјело?

Ауторско дјело је индивидуална духовна творевина из области књижевности, науке и умјетности без обзира на врсту, начин и облик изражавања. Правни појам „ауторског дјела", као централно питање ауторског права, уређен је на начин који у цјелини одражава како ауторскоправну теорију, тако и компаративно и конвенцијско право при чему се не даје дефиниција шта су књижевност, умјетност и наука са вриједносног аспекта. Ауторско дјело је одређено као оригинална индивидуална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову умјетничку, научну или другу вриједност, његову намјену, садржину и начин испољавања. Законом је прихваћен концепт ауторског дјела који представља спој форме и идеје, а сама идеја не може да буде предмет заштите.

Законом су побројане појединачне типичне категорије ауторских дјела, као што су: писана дјела (књижевни текстови, студије, приручници, чланци и остали написи, као и компјутерски програми), говорна дјела (говори, предавања, проповиједи и друга дјела исте природе), драмска, драмско-музичка и луткарска дјела, кореографска и пантомимска дјела, музичка дјела са ријечима или без ријечи, аудио-визуелна дјела (филмска дјела и дјела створена на начин сличан филмском стварању), дјела ликовних умјетности (цртежи, слике, графике, скулптуре и друга дјела исте природе), дјела архитектуре (скице, планови, нацрти и изграђени објекти), дјела свих грана примијењених умјетности, графичког и индустријског обликовања, фотографска дјела и дјела произведена поступком сличним фотографском, картографска дјела, презентације научне, образовне или техничке природе (техничке скице, планови, графикони, обрасци, експертизе, налази вјештака, презентације у пластичном облику и друга дјела исте природе). То не значи да је листа ауторских дјела тиме исцрпљена. Основни концепт ауторскоправне заштите јесте да свако дјело које је духовна творевина има одређену форму и које је оригинално може да ужива заштиту као ауторско дјело.

a. Састојци дјела

Као самостално дјело заштићени су састојци дјела, као што су оснивање дјела, незавршено дјело, наслов дјела и други састојци дјела, ако представљају индивидуалне духовне творевине. Другим састојцима дјела обухваћени су сви могући елементи ауторског дјела, који могу да се појаве као стваралачки резултат на путу до завршеног ауторског дјела, од првих покушаја, скица, цртежа, биљешки и слично (што је обухваћено појмом „оснивање дјела"), наравно, уз изричиту претпоставку да се ради о самосталној духовној творевини.

b. Прерада ауторског дјела

Преводи, прилагођавања, музички аранжмани, музичке обраде и друге прераде оригиналних ауторских дјела које представљају индивидуалну духовну творевину заштићени су као самостална ауторска дјела. Заштита ових дјелā нема утицаја на право аутора оригиналног дјела. Заштита обухвата сваку могућу трансформацију оригиналног дјела, која представља самосталну духовну творевину, уз изричиту напомену да се таквим трансформацијама никако не смије да задире у права аутора оригиналног дјела.

c. Збирке

Ауторским дјелом сматрају се и збирке ауторских дјела или друге грађе (енциклопедије, зборници, антологије, збирке народних књижевних и умјетничких творевина, збирке докумената, збирке судских одлука, базе података и слично) које, с обзиром на избор, распоред или начин излагања своје садржине, представљају самосталне индивидуалне духовне творевине. Генерална забрана повреде права укључивањем оригиналних дјела у збирку јесте да се укључењем оригиналних дјела у збирку не смије да повриједи право ауторā тих дјела.

Заштићеним дјелима сматрају се и базе података које представљају збирке самосталних дјела, података или друге грађе у било каквом облику која је систематски и методички сређена и појединачно доступна на електронски или други начин. Међутим, компјутерски програми који су употријебљени за израду или рад електронских база података не уживају заштиту.

4. Шта није ауторскоправно заштићено?

Ауторскоправну заштиту не уживају идеје, концепти, поступци, радни методи, математичке операције, принципи или открића, службени текстови из области законодавства, управе и судства (нпр., закони, уредбе, одлуке, извјештаји, записници, судске одлуке и слично); политички говори и говори одржани током судских расправа, дневне вијести или разне информације које имају карактер кратке вијести садржане у обавјештењу за штампу, те народне књижевне и умјетничке творевине.

Међутим, преводи службених текстова из области законодавства, управе и судства, те преводи политичких говора одржаних током судских расправа ауторскоправно су заштићени осим ако су објављени као службени текстови.

5. Ко је носилац ауторског права?

Носилац ауторског права је физичко лице (аутор) које је створило оригиналну интелектуалну творевину која је на неки начин изражена. То је лице чије су име и презиме, псеудоним или неки други знак означени на дјелу на уобичајени начин. Оригинално ауторско право може да настане само код физичког лица које је створило дјело. Законска претпоставка ауторства постоји све док се супротно не докаже у судском или другом поступку.

У случају анонимног или псеудонимног дјела издавач чије је име назначено на дјелу сматра се представником аутора, док се супротно не докаже, и као такав овлашћен је да врши морална и имовинска права аутора. Ако издавач није назначен на дјелу, на остваривање ауторског права овлашћено је лице које је дјело објавило.

a. Коаутори

Коаутори су лица која су створила ауторско дјело које чини недјељиву цјелину. У том случају свим коауторима припада недјељиво ауторско право. Удио појединог коаутора одређује се сразмјерно стварном доприносу који је сваки од коаутора дао у стварању дјела ако њихови међусобни односи нису другачије уређени уговором.

b. Аутори спојених дјела

Када два или више аутора споје своја дјела ради заједничког искоришћавања, сваки од њих има ауторско право на свом дијелу. У случају спојених дјела аутори уређују ауторска права међусобним уговором.

6. Када настаје ауторско право?

Ауторско право настаје и припада аутору на основу самог стварања ауторског дјела и није условљено испуњењем било каквих формалности или захтјева у погледу његове садржине, квалитета или сврхе. За разлику од права индустријске својине, као што су патент, жиг, индустријски дизајн, географска ознака, за чије је стицање потребно испунити одређене формалности у управном поступку који се води пред националном администрацијом (у БиХ Институт за интелектуалну својину БиХ), ауторско право је независно од таквих формалности. Ауторско право почиње аутоматски чим је дјело створено, или први пут фиксирано у материјалном облику. Закон је увео могућност депоновања дјела и постојање посебног „регистра" ауторских дјела и предмета сродних права, који се води у Институту за интелектуалну својину БиХ. Депоновање дјела у овом случају нема конститутиван карактер, оно је искључиво с циљем очувања доказа или због других разлога.

7. Која ауторска права остварују аутори?

Аутор и његови насљедници уживају искључива лично-правна овлашћења (ауторска морална права), искључива имовинскоправна овлашћења (ауторска имовинска права) и друга права која су одређена законом.

Ауторска морална права садржана су у искључивом овлашћењу аутора да буде признат и означен као стваралац свога дјела и да одреди да се његово дјело објави под његовим именом, под псеудонимом, неком другом ознаком или анонимно (право признања ауторства). Аутор има и искључиво право да одлучи да ли ће, када, на који начин и у којој форми његово дјело бити објављено (право објављивања) и искључиво право да се супротстави сваком мијењању или употреби дјела ако би такво мијењање или употреба вријеђали његову част и углед (право поштивања дјела).

Ауторска имовинска права дају искључива овлашћења аутору да забрани или допусти искоришћавање свога дјела и примјерака тог дјела. То значи да друго лице може да искоришћава ауторско дјело само са дозволом аутора. Имовинска права укључују и право на накнаду аутору за сваки облик искоришћавања ауторског дјела од другог лица.

Ауторска имовинска права су:

• ПРАВО РЕПРОДУКОВАЊА – које обухвата искључиво право фиксирања дјела на материјалном носачу (примјерку дјела) непосредно или посредно, привремено или трајно, дјелимично или у цјелини, било каквим средствима и на било какав начин;

• ПРАВО ДИСТРИБУИРАЊА – које обухвата искључиво право стављања у промет оригинала или копије дјела, снимка извођења или фонограма на материјалном носачу путем продаје или другим начином преноса својине, укључујући увоз ради таквог стављања у промет и јавне продаје или другог облика преноса својине. Право дистрибуирања обухвата и искључиво право да се умножени примјерци дјела увозе у одређену државу ради даљњег стављања у промет, независно од тога да ли су израђени на законит начин или не;

• ПРАВО ДАВАЊА У ЗАКУП – које обухвата искључиво право давања на коришћење оригинала или примјерка дјела на временски ограничени период у сврху остваривања посредне или непосредне привредне користи. Закон предвиђа изузетке у погледу архитектонских објеката и оригинала или примјерка дјела примијењених умјетности и индустријског обликовања, као и изузетке који се односе на оригинале или примјерке дјела ради саопштавања јавности, затим, на оригинале или примјерке дјела ради увида на лицу мјеста. Изузетак је предвиђен и у погледу дјелā створених у оквиру радног односа, ако је употреба ограничена искључиво на вршење радних обавеза из тог односа, и на компјутерске програме уколико сâм програм није основни предмет давања у закуп;

• ПРАВО САОПШТАВАЊА ЈАВНОСТИ – значи искључиво право да се дјело учини доступним јавности у нематеријалном облику и обухвата сљедећа права:

- право јавног извођења – које обухвата искључиво право саопштавања јавности дјела из области књижевности или науке његовим читањем или рецитовањем уживо (право јавног рецитовања), музичког дјела његовим извођењем уживо (право јавног музичког извођења) и право саопштавања јавности драмског, драмско-музичког, кореографског, луткарског или пантомимског дјела његовим сценским приказивањем уживо (право јавног сценског приказивања);

- право јавног преношења – које обухвата искључиво право да се рецитација, музичко извођење или сценско приказивање дјела саопште јавности која се налази ван простора у којем се дјело уживо рецитује, изводи или сценски приказује путем звучника, екрана или другог техничког уређаја;

- право јавног приказивања – које обухвата искључиво право саопштавања јавности аудио-визуелног дјела или дјела из области фотографије, ликовних умјетности, архитектуре, примијењених умјетности, индустријског обликовања, картографије или приказа научне или техничке природе помоћу техничких уређаја;

- право јавног саопштавања са фонограма и видеограма – које обухвата искључиво право да се рецитације, извођења или сценска приказивања дјела која су снимљена на фонограме или видеограме саопштавају јавности;

- право радиодифузног и кабловског емитовања – које обухвата искључиво право саопштавања дјела јавности помоћу радијских или телевизијских програмских сигнала намијењених за јавни пријем, бежичним преносом који укључује сателит или жичаним преносом који укључује кабловски или микроталасни систем. Емитовање путем сателита постоји кад се под контролом и одговорношћу организације за радиодифузију програмски сигнали, који су намијењени за јавни пријем, шаљу у непрекинутом комуникационом ланцу према сателиту и назад на Земљу. Ако су програмски сигнали кодирани, емитовање путем сателита постоји под условом да су средства за декодирање сигнала доступна јавности од организације за радиодифузију која врши емитовање или од овлаштеног трећег лица;

- право радиодифузног и кабловског реемитовања – које обухвата искључиво право да се истовремено, у неизмијењеном облику и цјелини, саопћава јавности радиодифузно емитовано дјело када такво саопћавање врши друга организација за радиодифузију од оне која дјело оригинално емитира, или када други субјект врши саопћавање кабловским или микроталасним системом, који обухвата више од 100 прикључака, или када се дјело оригинално емитује из друге државе (кабловско реемитовање). Број кабловских прикључака (100) односи се на кабловско реемитовање домаћих програма, оних који оригинално потичу из БиХ, што је прихваћено као стандард који би одговарао броју станова у некој већој стамбеној згради;

- право секундарног коришћења дјела које се радиодифузно емитује – које обухвата искључиво право да се дјело које је радиодифузно емитовано, односно радиодифузно или кабловски реемитовано, истовремено саопштава јавности путем звучника, екрана или сличног техничког уређаја;

- право чињења доступним јавности – које обухвата искључиво право да се дјело саопшти јавности жичаним или бежичним преносом на начин који појединцу омогућава приступ дјелу са мјеста и у вријеме које сâм одабере (Интернет, video-on-demand, music-on-demand и слично);

• ПРАВО ПРЕРАДЕ - које обухвата искључиво право да се оригинално дјело преведе, драмски или музички обради, промијени или на било који други начин преради. Ово право обухвата и случај када се оригинално дјело у неизмијењеном облику укључи или угради у ново дјело. У том случају аутор оригиналног дјела задржава искључиво право на коришћење свог дјела у прерађеном облику ако се законом или уговором другачије не одреди;

• ПРАВО АУДИО-ВИЗУЕЛНОГ ПРИЛАГОЂАВАЊА – које обухвата искључиво право да се оригинално дјело преради или укључи у аудио-визуелно дјело. Закључењем уговора о аудио-визуелном прилагођавању сматра се да је аутор оригиналног дјела пренио на филмског продуцента право прераде и укључивања оригиналног дјела у аудио-визуелно дјело, своја ауторска имовинска права на том дјелу, његовом преводу, његовим прерадама и на фотографијама насталим у вези са продукцијом аудио-визуелног дјела ако се уговором другачије не одреди. У случају аудио-визуелног прилагођавања дјела аутор оригиналног дјела задржава искључиво право новог аудио-визуелног прилагођавања, али тек након истека десет година од закључења уговора о аудио-визуелном прилагођавању, искључиво право даљње прераде аудио-визуелног дјела у било који други умјетнички облик и право на одговарајућу накнаду од филмског продуцента за свако давање у закуп примјерка аудио-визуелног прилагођеног дјела. У случају давања дозволе за аудио-визуелно прилагођавање аутор не може да се одрекне права новог аудио-визуелног прилагођавања, права даљње прераде аудио-визуелног дјела у било који други умјетнички облик и права на одговарајућу накнаду од филмског продуцента за свако давање у закуп примјерка аудио-визуелног прилагођеног дјела.

8. Шта су друга права аутора?

Друга права аутора обухватају:

a. Право на накнаду за давање на послугу

Ово право даје право аутору на одговарајућу накнаду ако се оригинал или примјерак његовог дјела дају на послугу путем јавних библиотека, односно других институција чија је то дјелатност. Давање дјела на послугу подразумијева да се дјело даје на коришћење у временски ограниченом периоду и без остварења посредне или непосредне привредне користи. Изузетак од правила учињен је у случајевима употребе оригинала или примјерака библиотечког материјала у националним библиотекама, у библиотекама јавних образовних институција и јавним специјализованим библиотекама, употребе архитектонских објеката, употребе оригинала или примјерака дјела примијењених умјетности и индустријског обликовања, употребе оригинала или примјерака дјела ради саопштавања јавности, оригинала или примјерака дјела ради увида на лицу мјеста, или за њихово позајмљивање између јавних установа, те у оквиру радног односа, ако је употреба ограничена искључиво на вршење радних обавеза из тог односа. Давање на послугу оригинала или примјерака компјутерских програма и база података је искључиво право њиховог аутора и овакве радње немају карактер послуге.

b. Право слијеђења

Право слијеђења је ново право аутора оригинала дјела ликовне умјетности да под одређеним условима и у одређеном обиму партиципира у цијени оствареној даљњом продајом његовог дјела. Ово право настаје када оригинал дјела, након што га је аутор први пут продао, буде поново продат. У том случају аутор има право да буде обавијештен о продаји и новом сопственику и да потражује надокнаду у обиму који је одређен законом под условом да се продавац, купац или посредник професионално баве прометом умјетничких дјела (нпр., у продајним салонима, галеријама, аукционарским кућама и сл.). Оригиналним дјелом ликовне умјетности сматрају се слике, цртежи, колажи, графике, гравуре, фотографије, таписерије, скулптуре, умјетничка дјела израђена у керамици, стаклу или другом материјалу и слична дјела која је створио аутор својеручно, или се ради о репродукцијама таквих дјела које се сматрају оригиналима. Репродукције које се сматрају оригиналима јесу дјела која је израдио аутор у ограниченом броју примјерака или лице које је он овластио, који су, у правилу, нумерисани и које је потписао аутор. Надокнада аутору оригинала ликовног дјела на основу права слијеђења плаћа се у проценту од продајне цијене оригинала, без укљученог пореза, и износи:

o 4% од дијела цијене остварене у износу од 1.000 КМ до 100.000 КМ

o 3% од дијела цијене остварене у износу од 100.001 КМ до 400.000 КМ

o 1% од дијела цијене остварене у износу од 400.001 КМ до 700.000 КМ

o 0,5% од дијела цијене остварене у износу од 700.001 КМ до 1.000.000 КМ

o 0,25% од дијела цијене остварене у износу изнад 1.000.000 КМ.

Независно од продајне цијене оригинала, надокнада на основу права слијеђења не може да износи више од 25.000 КМ. Још једна битна карактеристика овога права јесте да се аутор оригинала дјела ликовне умјетности не може да одрекне овога права, нити право може да се пренесе правним послом међу живима и бда буде предмет принудног извршења.

c. Право на накнаду за приватну и другу сопствену употребу

Право на накнаду за приватну и другу сопствену употребу је ново право аутора на посебну накнаду када се ауторско дјело репродукује без ауторовог одобрења, или када, с обзиром на њихову природу, може да се очекује да ће бити репродуковано фотокопирањем или снимањем на носаче звука, слике или текста за приватну и другу сопствену употребу. У наведеним случајевима аутор има право на надокнаду од такве употребе. Надокнада за фотокопирање плаћа се при првој продаји, или увозу нових уређаја за фотокопирање, те од израђених фотокопија намијењених за продају, а надокнада за звучно и визуелно снимање плаћа се при првој продаји, или увозу нових техничких уређаја за звучно и визуелно снимање, те при првој продаји, или увозу нових празних носача звука, слике или текста. Надокнаду за звучно и визуелно снимање и надокнаду при првој продаји, или увозу нових техничких уређаја плаћају произвођачи уређаја за звучно и визуелно снимање, произвођачи уређаја за фотокопирање и произвођачи празних носача звука, слике или текста. У случају увоза уређаја и празних носача звука или слике накнаду плаћа увозник. Надокнаду од израђених фотокопија намијењених за продају плаћају физичка и правна лица која уз наплату обављају услуге фотокопирања. Плаћање надокнаде за приватну и другу сопствену употребу примјењиваће се од 11.8.2011. године. Износе појединих надокнада за репродуковање за приватну и другу сопствену употребу одредиће Савјет министара БиХ и то посебно за различите категорије уређаја и носача, односно за сваки уређај за звучно снимање, за сваки уређај за аудио-визуелно снимање, за сваки празан носач звука или слике, за сваки уређај за фотокопирање или други уређај са сличном техником репродуковања (факс, принтер, фото-принтер и сл.) и за сваку појединачну фотокопију направљену за продају физичким лицима.

d. Право приступа и предаје дјела

Право приступа и предаје дјела омогућава аутору да приступи оригиналу или примјерку свог дјела који се налази у посједу другог лица уколико је то неопходно за вршење његовог права репродуковања или прераде и ако то није супротно оправданим интересима посједника. У случају излагања дјела ликовне умјетности или фотографије у БиХ аутор може да захтијева од посједника предају оригинала дјела уколико докаже да постоји јачи интерес. У том случају посједнику дјела даје се могућност да предају оригинала услови давањем гаранције или закључењем уговора о осигурању у висини тржишне вриједности дјела, а уколико се дјело оштети, аутор одговара за сву штету без обзира на своју кривицу.

9. Садржинска ограничења ауторског права

Законом су уведена одређена ограничења ауторског права како би ауторско дјело могла да користе друга лица, и то у неким случајевима без дозволе аутора, али уз обавезу плаћања одговарајуће надокнаде (законска лиценца), или без дозволе аутора и без обавезе плаћања надокнаде (слободна употреба). Ограничења права се уводе у корист колективног општег друштвеног интереса уз основни принцип да је обим такве употребе ауторског права ограничен намјером која жели да се постигне и да је у складу са добрим пословним обичајима. Предвиђена ограничења за ауторско право на одговарајући начин се примјењују и на сродна права. Ово је посебно важно у случајевима када употреба ауторског дјела истовремено подразумијева и употребу одређеног предмета сродних права, чиме је избјегнута опасност да се сродно право појави као препрека за реализацију ограничења ауторског права.

10. Законска лиценца

Законска лиценца предвиђена је за два облика репродуковања ауторских дјела. Први се односи на дозволу репродуковања дјела у наставним материјалима (читанке, уџбеници, радне свеске и испитни материјали) одломака ауторских дјела и појединачних ауторских дјела фотографије, ликовне умјетности, архитектуре, примијењене умјетности, индустријског и графичког дизајна и картографије под условом да се ради о објављеним дјелима. Други облик односи се на дозволу репродуковања у периодичној штампи или у прегледима такве штампе (клипинг) појединачних објављених чланака о актуелним политичким, привредним, вјерским и другим сличним текућим питањима осим ако је то аутор изричито забранио. У оба случаја морају да се поштују морална права аутора, мора да се назначе име аутора и извор из кога је дјело преузето (издавач дјела, година и мјесто издања, часопис, новина и други подаци који упућују на извор одакле је дјело преузето).

11. Слободна употреба

Без дозволе аутора и без обавезе плаћања надокнаде дозвољена је употреба дјела у сљедећим случајевима: за потребе инвалидних лица, у случају привременог репродуковања, за потребе информисања јавности, за потребе наставе, навођење одломака и цитата из дјела, за коришћење дјела на јавним изложбама или аукцијама ауторских дјела, с циљем прераде дјела, репродуковања или прераде базе података, употребе дјела трајно смјештених на јавним мјестима, за потребе спровођења службених поступака, те за провјеру уређаја.

a. Употреба дјела од инвалидних лица

За потребе инвалидних лица дозвољено је репродуковање и дистрибуирање дјела под условом да то дјело не постоји у траженом облику и ако је његова употреба у директној вези са инвалидношћу тих лица и ограничена на њен обим, те ако то није урађено са намјером да се оствари посредна или непосредна економска корист. При овом облику употребе једина обавеза јесте да се наведу име аутора и извор ако су наведени на дјелу које се користи.

b. Привремено репродуковање

У овоме случају ограничава се право аутора на репродуковање свога дјела, и то за тзв. привремено репродуковање проузроковано самим захтјевима технолошког процеса преноса информација путем Интернета, и намијењено је, прије свега, понуђачима Интернет-услуга (internet service providers). Под привременим репродуковањем подразумијева се репродуковање ауторског дјела ако представља пролазну или пратећу радњу која чини саставни или битан дио технолошког процеса и нема никаквог самосталног економског значаја, а њена једина сврха је да омогући пренос дјела у мрежи између трећих лица посредством посредника или његово овлашћено коришћење.

c. Употреба дјела с циљем информисања јавности

Право аутора ограничава се приликом информисања јавности о текућим догађајима. За ове сврхе дозвољено је у потребном обиму:

o репродуковати ауторско дјело које се појављује као саставни дио текућег догађаја о којем се информише јавност,

o припремити и репродуковати кратке изводе или сажетке из појединих објављених новинских и других сличних чланака у прегледима штампе,

o репродуковати јавне политичке, вјерске и друге говоре одржане у органима државне или локалне власти, вјерским установама или приликом државних или вјерских свечаности,

o слободно користити дневне информације и вијести које имају природу новинског извјештаја.

При оваквој употреби дјела, такође, морају да се назначе извор и име аутора ако је то назначено на употријебљеном дјелу.

d. Употреба дјела за потребе наставе

За потребе наставе дозвољено је:

o јавно извођење објављених дјела у облику непосредног поучавања на настави,

o јавно извођење објављених дјела на бесплатним школским приредбама под условом да извођачи не приме накнаду за своје извођење,

o јавно саопштавање радиодифузно емитованих школских емисија путем звучника, екрана или сличних техничких уређаја који се налазе у образовној установи.

При коришћењу дјела у сврху наставе морају да се назначе извор и име аутора ако је то наведено на употријебљеном дјелу.

e. Репродуковање за приватну и другу сопствену употребу

Репродуковање објављеног ауторског дјела је слободно под условом да је урађено само у једном примјерку, те да је то учињено на папиру или сличном носачу, употребом фотокопирања или друге фотографске технике са сличним ефектом, или на било ком другом носачу ако се то чини за приватну употребу, ако примјерци нису намијењени или приступачни јавности и ако таквим репродуковањем не постоји намјера да се оствари директна или индиректна имовинска корист.

Јавни архиви, јавне библиотеке, музеји и образовне или научне установе могу за сопствене потребе слободно да репродукују дјело на било којем носачу ако то учине из сопственог примјерка и ако таквим репродуковањем немају намјеру да остваре посредну или непосредну имовинску корист.

При репродуковању за приватну и другу сопствену употребу закон предвиђа и изузетке од правила слободне употребе, па се дозвола не односи на репродуковање:

o писаних дјела у обиму цијеле књиге - осим ако су примјерци те књиге распродати најмање двије године,

o графичких издања музичких дјела (нотни материјали) - осим ручним преписивањем,

o електронских база података и компјутерских програма,

o дјела архитектуре у облику изградње архитектонског објекта,

o било којег дјела уколико би такво репродуковање било супротно уобичајеном искоришћавању дјела и оштећивало у неразумној мјери законите интересе аутора, односно носиоца ауторског права.

f. Цитати

Дословно навођење одломака и цитата из објављеног ауторског дјела или појединачних објављених дјела фотографије, ликовне умјетности, архитектуре, примијењене умјетности и индустријског и графичког дизајна дозвољено је ради научног истраживања, критике, полемике, рецензије, наставе и другог осврта у мјери оправданој потребом приказа, суочења или упућивања које жели да се постигне у складу са добрим пословним обичајима. При коришћењу дјела морају да се назначе извор и име аутора ако је то наведено на употријебљеном дјелу.

g. Употреба дјела на јавним изложбама или аукцијама ауторских дјела

За потребе промоције јавних изложби или аукција (израда каталога и др. промотивног материјала) организатори таквих изложби или аукција могу слободно да употријебе дјела и то у обиму потребном за постизање такве сврхе и под условом да то не чине са намјером да постигну директну имовинску корист. При таквој употреби дјела морају да се поштивају морална права аутора и назначе извор и име аутора ако је то наведено на употријебљеном дјелу.

h. Слободна прерада дјела

Слободна прерада објављеног ауторског дјела дозвољена је ако се ради о:

o пародији или карикатури ако то не ствара или не може да ствара забуне у погледу извора дјела,

o приватној или другој сопственој преради која није намијењена и није приступачна јавности,

o преради у вези са дозвољеним коришћењем дјела која је проузрокована самом природом или начином тог коришћења.

i. Употреба базе података

Овлашћени корисник објављене базе података или њеног примјерка може слободно да репродукује или преради ту базу података ако је то потребно ради приступа њеној садржини и редовног коришћења те садржине. Ако је корисник овлашћен само за дио базе података, дозвољени су му репродуковање и прерада само тог дијела. Дозвола употребе базе података само за предвиђени случај представља изузетак од забране одређених радњи у корист овлашћеног корисника базе података.

j. Употреба дјела трајно смјештених на јавним мјестима

Дјела која су трајно смјештена на трговима, парковима, улицама или другим мјестима приступачним јавности слободна су за употребу. Та дјела свако може да фотографише, снима, приказује у ТВ-емисијама и слично с тим да се забрањује њихова репродукција у тродимензионалном облику, употреба за исту намјеру као оригинално дјело или употреба за постизање имовинске користи.

k. Службени поступци

Дозвољена је слободна употреба ауторског дјела ако је то неопходно у појединачном конкретном случају ради спровођења задатака јавне безбједности или било ког службеног поступка.

l. Употреба дјела за провјеру уређаја

Погони или трговине које производе или продају фонограме и видеограме, уређаје за репродуковање или јавно саопштавање фонограма и видеограма или уређаје за пријем звука и слике, као и сервисне радње које врше поправку таквих уређаја могу слободно да репродукују и јавно саопштавају ауторска дјела у обиму који је потребан да се провјери исправно функционисање тих предмета при производњи или директној продаји купцима или за њихову поправку. Овако урађени снимци ауторских дјела морају да се избришу. Овим је омогућено да се у производњи или при продаји уређаја (радија, ТВ-апарата, хи-фи компоненти и сл.) и носача са снимцима музичких или филмских дјела (ЦД, ДВД, видео-касета и сл.) може да провјери да ли они исправно функционишу, односно да ли садрже то што крајњи купац жели да купи. То се односи и на могућност пробног слушања музичких ЦД-ова или ДВД-ова у продавницама са индивидуалним кабинама или слушалицама намијењеним купцима.

12. Временско ограничење ауторског права

Ауторско имовинско право на дјелу које је заштићено ауторским правом временски је ограничено. Тај период омогућава аутору и његовим насљедницима да прибаве економску корист од експлоатације дјела у разумном периоду.

Ауторско право траје за живота аутора и 70 година након смрти аутора.

На коауторском дјелу рок од 70 година се рачуна од смрти аутора који је посљедњи умро.

Ауторско право на анонимно дјело и дјело објављено под псеудонимом траје 70 година од дана законитог објављивања дјела.

Ауторско право на колективним дјелима траје 70 година од дана законитог објављивања дјела.

За дјела у наставцима рок трајања заштите рачуна се посебно за сваки од тих дијелова.

Право покајања траје само за живота аутора.

Истеком рокова трајања ауторског имовинског права ауторскоправна заштита дјела престаје.

13. Ауторско право у правном промету

Ауторско право је самостално и независно од права својине или других стварних права на ствари на којој је или у којој је ауторско дјело фиксирано. Оно садржи двије компоненте, личну (ауторска морална права) и имовинску (ауторска имовинска права). Код права у промету ове двије компоненте се одвојено посматрају и на њих се примјењују различита правила. Тако, аутор не може да пренесе на друго лице ауторска морална права, а имовинска права аутора могу да се преносе правним пословима међу живима и послије смрти. Када је ријеч о насљеђивању имовинскоправних овлашћења из ауторског права, ова права, осим права покајања, у цијелости прелазе на насљеднике. Они могу да их користе, уступају правним пословима, убиру накнаду, односно располажу у складу са законом.

Код правног статуса ауторских дјела створених за вријеме трајања брачног односа у заједничку имовину брачних другова улазе само имовинске користи које брачни друг-аутор оствари из ауторског права насталог за вријеме трајања брачног односа.

Ауторско право, као цјелина, не може да буде предмет принудног извршења. Предмет принудног извршења могу да буду само имовинске користи које потичу из употребе ауторског дјела.

14. Легитимација

Законом је посебно уређено питање легитимације и оно даје правни основ свим законитим корисницима ауторских дјела и предмета сродних права (тзв. носиоцима права) да у обиму права која су стекли законом или правним послом добију позицију аутора и уживају сва његова искључива права, укључујући и судску заштиту. Активну легитимацију за остваривање заштите права својих чланова у судским и другим службеним поступцима имају и колективне организације, синдикалне организације и професионална удружења основана ради заштите ауторских и сродних права. Ова лица су овлашћена да захтијевају да се донесу мјере, покрену поступци и употријебе правна средства у случајевима повреде права њихових чланова.

15. Заштита оригинала ауторског дјела

Заштита оригинала ауторског дјела представља специјални случај одступања од апсолутности права својине. Ово одступање је минимално и односи се на дужност сопственика оригинала дјела који би, с обзиром на околности, могао да претпостави да аутор има оправдани интерес да сачува тај оригинал од уништења, те да прије уништења таквог оригинала обавијести аутора о тој намјери и понуди му откуп према цијени вриједности материјала. Ако предаја оригинала није могућа, сопственик је дужан да омогући аутору да се изради примјерак дјела на одговарајући начин.

У случају својине над архитектонским објектом сопственик објекта је дужан само да обавијести аутора о намјери да уништи објекат и допусти аутору, на његов захтјев, приступ објекту који омогућава да се тај објекат фотографише. У овоме случају аутор има право да тражи и предају примјерка нацрта архитектонског дјела на његов трошак.

Међутим, при преради израђеног архитектонског објекта усвојено је ново рјешење. У овоме случају ранији закон је обавезивао сопственика да прво понуди аутору прераду дјела архитектуре под условом да је аутор жив и доступан. Тек када би аутор неосновано одбио сарадњу, сопственик би могао дјело слободно да преради. Овакво рјешење у пракси се показало као тешко остварљиво, а понекад чак и као сувише велико оптерећење за сопственика таквог објекта, па су често настајали проблеми у спровођењу. Према садашњем рјешењу, аутор изграђеног дјела архитектуре не може да се противи каснијим измјенама на том објекту ако је од завршетка изградње, односно издавања управне дозволе за употребу објекта протекло више од пет година. Ако је на објекту означено његово име, аутор има право да тражи да сопственик објекта стави одговарајућу напомену о измјенама архитектонског дјела и времену када је то учињено. У случају када је архитектонско дјело потребно обновити, измијенити или на други начин прерадити због недостатака уграђених материјала или озбиљних оштећења објекта насталих усљед било којих разлога, сопственик објекта може да га слободно преради без дозволе аутора.

16. Ауторско уговорно право

Законом су уређене опште одредбе о обиму преноса права и дефиниције искључивог и неискључивог преноса, које су у складу са ауторскоправном теоријом. Да би се постигла већа правна сигурност у ауторскоправним пословима, законом су одређене претпоставке у погледу обима права у корист аутора, што је у складу са уобичајеном ситуацијом у пракси гдје се аутор појављује, у правилу, као слабија страна у правном послу са корисником његовог дјела, нарочито када се ради о правном лицу као што су велике издавачке куће и сл.

Претпоставке у погледу обима преноса права. У случају преноса права законска претпоставка је да је договорен неискључиви пренос, да пренос важи само за област БиХ и да важи само за вријеме које је уобичајено за пренос права искоришћавања ауторских дјела одређене врсте под условом да законом или уговором није другачије уређено. Исто тако, ако уговором нису утврђени врста и обим појединачних ауторских имовинских права која се преносе на носиоца, сматра се да су пренесена само она права и само у оном обиму који је потребан за постизање циља уговора.

Правило одвојености преноса је једно од основних правила ауторског уговорног права, које произилази из генералне одредбе да аутор може уговором или другим правним послом да пренесе на друго лице појединачна имовинска овлашћења (ауторска имовинска права) и друга права аутора ако закон то питање другачије не уређује. Ако та појединачна права нису изричито набројана, она нису ни пренесена осим ако из природе посла очигледно произилази да су уговорне стране имале у виду још неко право које нису поменуле. Одвојеност преноса предвиђена је чак и у оквиру неких од појединачних права (права репродуковања, права дистрибуирања и права давања у закуп фонограма и видеограма), која су, због нових могућности експлоатације, постала толико комерцијално важна да њихов уговорни пренос треба да буде сасвим јасно и транспарентно одређен у уговорима. Тако се при преносу права репродуковања дјела не преноси и право његовог похрањивања у електронском облику и право његовог звучног или визуелног снимања ако законом или уговором није другачије одређено. При преносу права дистрибуирања примјерака дјела не преноси се и право њиховог увоза ако законом или уговором није другачије одређено, односно при преносу права давања у закуп фонограма или видеограма на којима је снимљено ауторско дјело аутор задржава право на примјерену накнаду за свако давање у закуп и не може да се одрекне овог права.

Претпоставке о заједничком преносу. У односу на опште правило постоје два изузетка. Први, да се при преносу права репродуковања дјела сматра да је уговорен и пренос права дистрибуирања примјерака тог дјела, изузев њиховог увоза ако законом или уговором није другачије одређено, и други, да се при преносу права радиодифузног емитовања дјела сматра да је на организацију за радиодифузију пренесено и право:

o израде снимака дјела ако су ти снимци урађени сопственим средствима и за потребе сопствене емисије ако се ради само о једнократном емитовању и ако се ти снимци најкасније у року од мјесец дана од дана емитовања униште (ефемерни снимци),

o предаје и похрањивања ефемерних снимака сопственом или јавном архиву ако ти снимци имају изузетну документарну вриједност. О таквој предаји и похрањивању снимака организација за радиодифузију дужна је да обавијести аутора без одлагања.

Претпоставке о заједничком преносу заснивају се на чињеници да су наведена права (репродуковање, радиодифузно емитовање) према својој правној природи у тијесној вези са другим правима тако да у нормалним ситуацијама треба да функционишу заједно.

Даљње преношење права је институт који представља забрану лицу на које је пренесено ауторско имовинско право или друго право аутора да не може то право да пренесе даље на трећа лица без дозволе аутора осим ако уговором није другачије одређено. Дозвола за пренос није потребна ако је даљњи пренос права посљедица статусних промјена код носиоца права, његовог стечаја или редовне ликвидације.

Ништавост појединих одредаба о преносу. Законом је предвиђена апсолутна забрана појединих одредаба о преносу чији је циљ да аутор пренесе на друго лице: ауторско право као цјелину, морална ауторска права, ауторска имовинска права на свим својим будућим дјелима, ауторска имовинска права за још непознате начине искоришћавања свог дјела. Све овакве одредбе у уговору су ништаве.

Форма уговора. Закон одређује принцип писане форме уговора за све правне послове којима се преносе ауторска имовинска права или друга права аутора, или којима се дају дозволе за искоришћавање ауторских дјела. Изузетак од правила су издавачки уговори о издавању чланака, цртежа и других ауторских дјела у дневној и периодичној штампи, који су ваљани и ако нису сачињени у писаној форми. Првенствени циљ инсистирања на писаној форми је да се мотивишу уговорне стране да јасније и прецизније формулишу све битне елементе једног правног посла, што је, свакако, у интересу њихове веће правне сигурности. Иако се ради о важном принципу, санкција за његово непоштивање није апсолутна ништавост или могућност раскидања правног посла. Такав правни посао биће ваљан ако су уговорне стране у цјелини или у претежном дијелу испуниле обавезе које из њега произилазе. У том случају све спорне и нејасне одредбе правног посла у погледу врсте и обима пренесених права тумаче се у корист аутора.

Ауторска надокнада. Пренос ауторских имовинских права или других права аутора увијек се врши уз надокнаду осим ако се супротно докаже. Закон изричито одређује принцип теретности (надокнаде) при преносу ауторских имовинских права и поставља основна правила у погледу одређивања надокнаде када она у уговору није изричито одређена. У случају када надокнада није била одређена, она се одређује према уобичајеним висинама надокнада за поједину врсту дјела, према обиму и трајању искоришћавања дјела и према другим околностима случаја. Закон уређује и ситуацију када се искоришћавањем ауторског дјела оствари приход који је очито несразмјеран са уговореном или одређеном надокнадом. У том случају аутор има право да тражи измјену уговора ради одређивања његовог правичнијег удјела у том приходу, или поновно одређивање висине надокнаде и не може да се одрекне овог права.

Евиденција прихода и добити. Закон садржи одредбу у корист аутора која обавезује корисника дјела да води одговарајуће књиге или другу поуздану евиденцију прихода од комерцијалног искоришћавања ауторског дјела из које може поуздано да се установи висина надокнаде која припада аутору. Корисник дјела је обавезан редовно и у потребном обиму да извјештава аутора о висини оствареног прихода или добити, као и да омогући аутору, на његов захтјев, да најмање једном годишње има увид у књиге или евиденцију прихода.

Раскид уговора због неизвршавања. Закон предвиђа један специфичан ауторскоправни начин раскида уговорног односа који даје могућност аутору да једностраном изјавом воље уговор раскине. Да би аутор могао да користи ово право, морају да се стекну одређени услови а то су: да друга страна то право врши у недовољном обиму, или да га уопште не врши, па су због тога оправдани интереси аутора озбиљно угрожени. Ако законски услови нису испуњени, изјава аутора о раскиду нема никакав правни учинак. С друге стране, аутор не може једнострано да раскине уговор ако су узроци за неизвршење или недовољно вршење права претежно на његовој страни. Раскид уговора због наведених разлога није могућ прије него што истекну двије године од преноса тог права, а ако се искључиво право односи на новинске чланке, тај рок износи шест мјесеци.

Право покајања. Једно од права аутора је и могућност да једностраном изјавом воље раскине уговор којим је пренио ауторска имовинска права и да ускрати даљње искоришћавање свог дјела ако за то има „озбиљне моралне разлоге" и ако претходно надокнади обичну штету носиоцу тих права. Само су „озбиљни морални разлози" она правна чињеница која омогућава један специфичан начин раскида уговора и као такав има правни учинак од дана кад аутор положи осигурање за надокнаду штете. Ако аутор касније одлучи да се дјело у погледу којег је остварио право покајања може поново да користи, дужан је да право искоришћавања најприје и под пријашњим условима понуди ономе са којим је претходно раскинуо уговор. Право покајања не може да се односи на правне послове у вези са коришћењем компјутерских програма, аудио-визуелних дјела и база података.

17. Издавачки уговор

Издавачким уговором аутор се обавезује да пренесе на издавача право репродуковања свог дјела штампањем или другим сличним поступком и право дистрибуирања примјерака дјела (право издавања), а издавач се обавезује да дјело на уговорени начин репродукује и дистрибуира (изда) и аутору за то плати уговорену надокнаду. Издавачки уговор за појединачно одређено дјело може да садржи и сагласност о клупском издању, џепном издању, периодичном издању у наставцима, преносу права превођења на појединачно одређени језик, те право издавања преведеног дјела, као и друга имовинска права.

Садржина уговора. Издавачки уговор мора да уреди нарочито врсту преноса права, обим и трајање преноса права, територију важења права, рок за издавање дјела и ауторски хонорар. Ако се уговором другачије не одреди, издавач има право само на једно издање дјела, односно само на једнократно умножавање уговореног броја примјерака дјела. Ако је уговором одређена могућност вишекратног дјелимичног умножавања примјерака до постизања укупне уговорене висине тиража (доштампавање), издавач је дужан без одлагања да обавијести аутора о сваком дјелимичном умножавању и да му саопшти све податке потребне за његово ефикасно контролисање поштивања издавачког уговора. Кад је надокнада уговорена у проценту од малопродајне цијене продатих примјерака дјела, издавачки уговор мора да садржи и одредбу о њиховом најмањем броју при првом издању. Таква одредба није потребна ако уговор одређује минималну надокнаду коју је издавач дужан да плати аутору независно од броја продатих примјерака. У случају уговарања надокнаде у паушалном износу, издавачки уговор мора да садржи одредбу о укупној висини тиража. Ако тираж није одређен и ако из околности случаја или добрих пословних обичаја не произилази друкчије, издавач може да изда највише 500 примјерака дјела. Када рок за издавање дјела није другачије уговорен, он износи годину дана од дана када је аутор предао издавачу примјерак дјела у одговарајућем облику.

Писана форма уговора. И у случају издавачког уговора вриједи правило о писаној форми. Изузетак је учињен при издавању чланака, цртежа и других ауторских дјела у дневној и периодичној штампи.

Претпоставка искључивости. Законом се ограничава аутор да за вријеме важења издавачког уговора не може да пренесе на друго лице право издавања истог дјела, на истој територији и на истом језику осим ако је издавачким уговором другачије одређено.

Издавачко право првенства. Издавач који је стекао право на издавање дјела у штампаном облику има право првенства у односу на друге издаваче који понуде исте услове у погледу издавања тог дјела у електронском или било којем другом облику.

Побољшања и измјене дјела. У случају нових издања дјела издавач је обавезан да омогући аутору да унесе побољшања или друге измјене ауторског дјела под претпоставком да то не мијења карактер ауторског дјела и не узрокује несразмјерне трошкове издавачу ако издавачким уговором није другачије одређено.

Пропаст оригинала дјела или издања због више силе. Ако је рукопис или други оригинал дјела након његове предаје издавачу уништен кривицом издавача или због више силе, аутор има право на накнаду која би му припала да је ауторско дјело издато. Ако је припремљено издање дјела због више силе у потпуности уништено прије његовог стављања у промет, издавач има право да припреми ново издање, а аутору припада надокнада само за пропало издање.

Престанак издавачког уговора. Издавачки уговор престаје смрћу аутора прије завршетка ауторског дјела, исцрпљењем тиража свих уговорених издања и истеком рока важења уговора. Аутор може да раскине издавачки уговор и тражи накнаду штете, те има право да задржи примљену надокнаду, односно тражи исплату договорене надокнаде ако издавач не изда дјело у уговореном року. Ако рок за издавање дјела није утврђен уговором, издавач је дужан да изда дјело у примјереном року, а најкасније у року од једне године од дана предаје дјела издавачу.

Уништење примјерака дјела. Издавач који намјерава непродате примјерке дјела да прода као папир за прераду, или да их на други начин уништи, дужан је откуп тих примјерака да понуди прво аутору према цијени коју би остварио за такву продају. Ако аутор не прихвати понуду издавача, или је прихвати само за одређени број примјерака, преостале примјерке дјела издавач може слободно да прода као папир за прераду или да их уништи.

18. Уговор о извођењу

Овим уговором аутор преноси кориснику право јавног рецитовања, јавног извођења или јавног сценског приказивања свог дјела, а корисник се обавезује да ће дјело на уговорени начин користити и за то платити аутору надокнаду.

Обавезе корисника. Корисник је дужан да омогући аутору приступ извођењу дјела, да оствари техничке услове за извођење који обезбјеђују поштивање ауторских моралних права, те аутору или његовом представнику да достави програм, друге публикације и јавне критике извођења ако се уговором другачије не одреди.

Раскид уговора. Аутор може да раскине уговор о извођењу и тражи накнаду штете а, уз то, може и да задржи надокнаду или да тражи исплату уговорене накнаде ако корисник не изведе дјело у уговореном року.

19. Уговор о стварању дјела по наруџби

Дјело по наруџби уређено је на другачији начин у односу на раније законско рјешење. Уговором о стварању дјела по наруџби аутор се обавезује да створи одређено ауторско дјело и примјерак тог дјела преда наручиоцу, а наручилац се обавезује да плати аутору уговорену надокнаду. Наручилац има право да контролише посао и да даје аутору упутства и захтјеве у вези са изгледом и садржином дјела ако тиме не задире у неразумној мјери у ауторову слободу научног или умјетничког стваралаштва. Ауторско право на дјело по наруџби, осим права дистрибуирања, задржава аутор ако се законом или уговором другачије не одреди.

Колективним ауторским дјелом сматра се дјело створено на подстицај и у организацији физичког или правног лица (наручилац) у чијем стварању је учествовало више лица, те које се објављује и користи под именом наручиоца (као што су енциклопедије, лексикони, зборници и слично). Сматра се да су сва ауторска имовинска права и друга права аутора на колективном дјелу искључиво и неограничено пренесена на наручиоца уколико уговором није другачије одређено.

20. Ауторско дјело створено у радном односу

Претпоставка преноса права на послодавца. Када ауторско дјело створи запосленик у извршавању својих радних обавеза или према упутствима послодавца, законска претпоставка је да су сва ауторска имовинска права искључиво пренесена на послодавца за период од пет година од дана завршетка таквог дјела ако уговором или другим актом није другачије одређено. Након истека рока од пет година права послодавца престају тако што се враћају аутору осим ако је послодавац прије истека тог рока затражио њихов поновни искључиви пренос, без ограничења. У том случају аутору припада право на одговарајућу надокнаду за даљње искоришћавање његовог дјела.

Посебне одредбе о преносу права. Независно од основног принципа о преносу свих ауторских имовинских права на послодавца, аутор задржава искључиво право коришћења дјела створеног у радном односу у оквиру својих сабраних дјела.

21. Компјутерски програми

Компјутерски програми заштићени су као писана ауторска дјела ако представљају сопствену интелектуалну творевину њиховог аутора. У смислу закона, компјутерски програм је програм у било којој форми, укључујући припремне материјале за његову израду. Идеје и принципи на којима се заснива било који елеменат компјутерског програма, укључујући елементе који су основ за његов интерфејс, нису заштићени.

Компјутерски програм створен у радном односу или по наруџби. На компјутерском програму који је створио запосленик у извршавању својих обавеза или према упутствима послодавца, или ако га је створио аутор на основу уговора о наруџби, сва ауторска имовинска права искључиво и у цјелини припадају послодавцу или наручиоцу ако уговором није другачије утврђено.

Права аутора компјутерског програма. Аутор компјутерског програма има искључива права која обухватају:

o репродуковање саставних дијелова или цијелог компјутерског програма било којим средствима и на било који начин, независно од тога да ли се ради о привременом или трајном репродуковању; уколико учитавање, приказивање, стављање у рад, преношење или похрањивање програма захтијева његово репродуковање за шта се тражи дозвола аутора компјутерског програма,

o превођење, прилагођавање, обраду или било коју другу прераду компјутерског програма и репродуковање резултата тих прерада с тим да остају нетакнута права лица које је прерадило програм,

o дистрибуирање оригинала или примјерака компјутерског програма у било којем облику, укључујући њихово давање у закуп.

Аутор компјутерског програма може да пренесе своја права на трећа лица на основу уговора.

Садржинска ограничења ауторских права. Закон уређује које радње може да изврши законити корисник компјутерског програма без дозволе аутора. Тако, може да изврши репродуковање саставних дијелова или цијелог компјутерског програма било којим средствима и на било који начин, превођење, прилагођавање, обраду или било коју другу прераду компјутерског програма и репродуковање резултата тих прерада, укључујући отклањање грешака ако је то потребно ради коришћења компјутерског програма у складу са његовом намјеном. Овлашћени корисник компјутерског програма може без дозволе аутора да репродукује највише једну безбједносну копију програма ако је то потребно ради његове употребе, да посматра, проучава или тестира функционисање програма с циљем откривања идеја и принципа који чине основу било којег елемента тог програма ако то чини приликом његовог учитавања, приказивања, рада, преношења или похрањивања на које је овлашћен. Ограничење ауторских права односи се и на забрану давања на послугу компјутерског програма осим ако је уговором са њиховим аутором другачије уређено.

Декомпилирање. Декомпилирање компјутерског програма је дозвољено ако су репродуковање компјутерског кода и превођење његовог облика нужни за добијање информација потребних за постизање интероперабилности независно створеног програма са другим програмима и под условима:

o ако те радње предузима лице које има одобрење за коришћење, или друго лице које има право да користи примјерак програма, или лице које је у његово име овлашћено то да учини,

o ако информације потребне за постизање интероперабилности претходно нису биле непосредно доступне лицима која имају одобрење за коришћење и

o ако су те радње ограничене само на оне дијелове оригиналног програма који су потребни за постизање интероперабилности.

У случају декомпилирања компјутерског програма добијене информације не смију да се користе за циљеве различите од постизања интероперабилности независно створеног компјутерског програма, да се преносе другим лицима осим кад је то потребно за постизање интероперабилности независно створеног програма и да се користе за развој, производњу или маркетинг другог програма битно сличног у свом изражају, или за било коју другу радњу којом се наноси повреда ауторског права.

Посебне мјере заштите. Закон уводи посебну додатну заштиту компјутерског програма која узима у обзир данашњу реалну ситуацију на тржишту гдје се појављује велики број тзв. пиратских копија програма. Носиоцима права компјутерског програма тако није довољно да могу спречавати само њихово незаконито репродуковање него морају да имају и могућност да спријече дистрибуцију таквих незаконитих примјерака, па и њихово посједовање у комерцијалне сврхе. Повредом права на компјутерском програму сматра се било која дистрибуција примјерка компјутерског програма за који се зна, или за који се основано сумња да повређује ауторско право, као и посједовање примјерка компјутерског програма у комерцијалне сврхе за који се зна, или за који се основано сумња да повређује ауторско право.

22. Шта су аудио-визуелна дјела?

Аудио-визуелна дјела су кинематографски, телевизијски, документарни, цртани, рекламни и кратки музички видео-филмови, те друга аудио-визуелна дјела изражена сликама које у слиједу дају утисак покрета, са звуком или без звука, независно од врсте носача на којем су фиксирана.

Право аудио-визуелног прилагођавања је искључиво право да се оригинално дјело преради или укључи у аудио-визуелно дјело. Закључењем уговора о аудио-визуелном прилагођавању сматра се да је аутор оригиналног дјела пренио на филмског продуцента право прераде и укључивања оригиналног дјела у аудио-визуелно дјело, своја ауторска имовинска права на том аудио-визуелном дјелу, његовом преводу, његовим аудио-визуелним прерадама и на фотографијама насталим у вези са продукцијом аудио-визуелног дјела ако се уговором другачије не одреди. Претпоставке преноса код аудио-визуелног дјела одређене су у корист филмског продуцента, што одражава и нормалну ситуацију у тој области у свакодневној пракси. Обим финансијских и организационих улагања у филмској производњи је такав да оправдава и тражи да се омогући већа правна сигурност онога који предузиме те пословне ризике. У овоме случају аутор оригиналног дјела задржава искључиво право новог аудио-визуелног прилагођавања, али тек након истека десет година од склапања уговора, искључиво право даљње прераде тог дјела у било који други умјетнички облик и право на одговарајућу надокнаду од филмског продуцента за свако давање у закуп примјерка аудио-визуелног прилагођеног дјела и не може да се одрекне ових права.

Коаутори аудио-визуелног дјела су аутор прилагођавања, главни режисер, аутор сценарија, аутор дијалога, главни сниматељ (директор фотографије), композитор филмске музике, створене посебно за коришћење у том дјелу. Коаутором аудио-визуелног дјела сматрају се и главни цртач и главни аниматор ако је цртеж или анимација битан елеменат тог дјела.

Аутори доприноса аудио-визуелном дјелу. Композитор музике, главни цртач и главни аниматор, који се не сматрају коауторима аудио-визуелног дјела, као и сценограф, костимограф, сликар маски и монтажер имају права на својим индивидуалним доприносима аудио-визуелном дјелу.

Уговор о филмској продукцији. Садржина и битни елементи у погледу преноса права коаутора аудио-визуелног дјела на филмског продуцента уређују се уговором о филмској продукцији, који мора да буде у писаној форми. Закључењем уговора сматра се да су коаутори искључиво и неограничено пренијели на филмског продуцента сва своја ауторска имовинска права на аудио-визуелном дјелу, његовом преводу, његовим аудио-визуелним прерадама и фотографијама насталим у вези са продукцијом аудио-визуелног дјела ако уговором није другачије одређено. У овоме случају коаутори задржавају искључиво право даљње прераде аудио-визуелног дјела у други умјетнички облик и право на правичну надокнаду од филмског продуцента за свако давање у закуп примјерака аудио-визуелног дјела, а аутори доприноса право да своје доприносе аудио-визуелном дјелу одвојено искоришћавају ако се тиме не задире у права филмског продуцента. При преносу права уговором филмски продуцент је обавезан да, најмање једном годишње, доставља коауторима извјештај о висини остварених прихода за сваки облик дозвољеног коришћења аудио-визуелних дјела.

Довршено дјело. Аудио-визуелно дјело је довршено када је, у складу са уговором између главног режисера и филмског продуцента, израђен први стандардни примјерак дјела. Забрањено је уништење матрице првог стандардног примјерка аудио-визуелног дјела. Ако неки од коаутора или аутора доприноса одбију да наставе сарађивати на стварању аудио-визуелног дјела, или ако због више силе нису у могућности да наставе ту сарадњу, не могу да се противе да се допринос који су већ дали користи за довршење тог дјела. Такав аутор има одговарајућа ауторска права на већ учињеном доприносу аудио-визуелном дјелу.

Раскид уговора. Филмски продуцент је дужан да доврши аудио-визуелно дјело у року од пет година од дана склапања уговора о продукцији, односно да довршено аудио-визуелно дјело почне да искоришћава у року од двије године од дана његовог довршења. У случају да филмски продуцент не испуни своје обавезе, коаутори могу да траже раскид уговора ако није уговорен неки други рок.

23. Шта су сродна права?

Сродна права су права извођача, права произвођача фонограма, права филмских продуцената, права организација за радиодифузију, права издавача и права произвођача база података.

a. Извођачи

Извођачима се сматрају: глумци, пјевачи, музичари, плесачи и друга лица која глумом, пјевањем, свирањем, покретима, рецитовањем или интерпретирањем на други начин изводе ауторска или фолклорна дјела, режисери позоришних представа, диригенти оркестра, вође пјевачких зборова, те варијететски и циркусни умјетници.

Која су морална права извођача? Морална права извођача ограничена су на право признања (назнаку имена извођача), односно право да одлучи да ли ће његово име или друга ознака идентитета бити назначени при коришћењу његовог извођења. Извођач има право да се супротстави сваком мијењању или употреби његовог извођења ако би се тиме вријеђали његова част и углед.

Која су имовинска права извођача? Имовинска права извођача обухватају право снимања њиховог живог извођења, право директног или индиректног репродуковања снимка њиховог извођења на било који начин и у било којем облику, преношења јавности њиховог живог извођења, радиодифузног емитовања њиховог живог извођења (осим реемитовања) од организације или уз дозволу организације која врши емитовање, право чињења доступним јавности снимака њиховог извођења, дистрибуирања примјерака снимка њиховог извођења и давања у закуп примјерака снимка њиховог извођења.

Надокнада. Полазећи од чињенице да се и извођачима наноси штета због данашњег огромног репродуковања за приватну употребу, које умањује продају комерцијалних снимака (фонограма и видеограма), закон признаје и извођачима право на надокнаду за приватну и другу сопствену употребу и право на надокнаду за јавно саопштавање и давање у закуп снимка извођења.

Пренос права на филмског продуцента. У случају закључења уговора о филмској продукцији постоји законска претпоставка да је извођач искључиво и неограничено пренио сва своја извођачка имовинска права на филмског продуцента ако се уговором другачије не одреди. За свако од имовинских права која се уговором пренесу извођач има право на одговарајућу надокнаду од филмског продуцента и не може да се одрекне овог права.

Извођење остварено у радном односу. Када извођач - запосленик створи одређено дјело у извршавању радних обавеза или према упутствима послодавца, претпоставка је да су сва имовинска права искључиво пренесена на послодавца за период од пет година од дана завршетка таквог дјела ако уговором или другим актом није другачије одређено.

Трајање права. Права извођача трају 50 година од дана извођења.

b. Произвођачи фонограма

Произвођачи фонограма су физичка или правна лица која предузимају иницијативу и сносе одговорност за прво снимање/фиксирање звукова једног извођења или онога што представља звукове.

Која су права произвођача фонограма? Произвођач фонограма има искључиво право директног или индиректног репродуковања својих фонограма на било који начин и у било којој форми, дистрибуирања својих фонограма, давања у закуп својих фонограма и чињења доступним јавности својих фонограма.

Надокнада. Закон уводи право на надокнаду за саопштавање јавности и одређује подјелу те надокнаде на равноправне дијелове између произвођача фонограма и извођача осим ако они сами не уговоре другачије. Даље, за свако репродуковање фонограма за приватну или другу сопствену употребу произвођач фонограма има право на одговарајућу накнаду.

Трајање права. Права произвођача фонограма трају 50 година од дана првог фиксирања.

c. Филмски продуцент и његова права

Филмски продуцент (произвођач видеограма) је физичко или правно лице које у своје име даје иницијативу, прикупља финансијска средства, организује, руководи и преузима одговорност за фиксирање аудио-визуелног дјела или слиједа помичних слика праћених звуком или без звука (видеограм).

Која су права филмског продуцента? Филмски продуцент има искључиво право: репродуковања својих видеограма, дистрибуирања, давања у закуп, јавног приказивања и чињења доступним јавности својих видеограма.

Надокнада. Филмски продуцент има право на одговарајућу накнаду за звучно и визуелно репродуковање својих видеограма за приватну или другу сопствену употребу.

Трајање права. Права филмског продуцента трају 50 година од дана првог фиксирања видеограма.

d. Организација за радиодифузију

Организација за радиодифузију је правно лице које предузима иницијативу и сноси одговорност за производњу емисије. Организацијама за радиодифузију се не сматрају кабловски оператери с обзиром на то да они само ретрансмитирају радиодифузно емитовање дјела.

Права организација за радиодифузију. Организација за радиодифузију има искључиво право реемитовања својих емисија бежично или путем жица, право секундарног коришћења својих емисија ако се то ради уз наплату улазница, право снимања својих емисија, репродуковања снимака својих емисија, дистрибуирања снимака својих емисија и право чињења доступним јавности својих емисија.

Трајање права. Права организације за радиодифузију трају 50 година од дана првог емитовања.

e. Права издавача

Права издавача су нова категорија сродних права. Законом је уведено право издавача на накнаду за репродуковање њихових издања до којег долази у оквиру приватне или друге сопствене употребе које траје 50 година од законитог издања дјела. Уведено је ново право издавача на још неиздана слободна дјела, које траје 25 година од првог законитог издања дјела, или првог законитог саопштавања јавности.

f. Базе података и произвођачи база података

Базе података су, такође, нова категорија сродних права. „База података" јесте збирка самосталних дјела, података или друге грађе у било којем облику која је систематски или методички уређена и појединачно приступачна путем електронских или других средстава и код које су прибављање, верификација или представљање њене садржине тражили квалитативно или квантитативно знатно улагање људских, техничких или финансијских средстава. Произвођач базе података је правно или физичко лице које предузима иницијативу и преузима ризик улагања средстава у њено израђивање. Законом је дефинисана тзв. sui generis база података, чију је заштиту у европски правни поредак увела Директива Европске комисије о заштити база података. Овдје се не ради о базама које могу да се штите као ауторска дјела (збирке дјела), него је искључиви критеријум заштите чињеница да је уређивање (израда) базе изискивало велика улагања средстава, времена и труда њеног произвођача.

Обим заштите. Заштита базе података обухвата: цјелокупну садржину базе података, сваки квалитативно или квантитативно знатан дио садржине базе података, квалитативно или квантитативно незнатне дијелове садржине базе података ако се ти дијелови користе понављано и систематски, па је то супротно редовном коришћењу базе података или у неразумној мјери наноси штету законитим интересима њеног произвођача. Заштита се не односи на компјутерске програме који су коришћени за израду базе података, или за рад са базама података које су доступне електронским путем.

Права произвођача базе података. Произвођач базе података има искључиво право: репродуковања своје базе података, дистрибуирања примјерака своје базе података, давања у закуп примјерака своје базе података, чињења доступним јавности своје базе података и другог облика саопштавања јавности своје базе података.

Права и обавезе овлашћених корисника. Овлашћени корисник објављене базе података или њеног примјерка може да се слободно користи квалитативно или квантитативно незнатним дијеловима њене садржине у било коју сврху. Овлашћени корисник објављене базе података не смије да обавља радње које су супротне уобичајеном коришћењу те базе, или које у неразумној мјери наносе штету законитим интересима њеног произвођача. Овлашћени корисник објављене базе података не смије да нанесе штету ауторском или сродним правима у погледу дијела или предмета заштите који су садржани у бази података.

Ограничења права произвођача базе података. Овлашћени корисник објављене базе података може да се слободно користи знатним дијеловима њене садржине у случају: приватне или друге сопствене употребе базе података која није електронска и за потребе наставе. Употреба базе података је слободна у спровођењу задатака јавне с безбједности и у службеним поступцима.

Трајање права. Права произвођача базе података трају 15 година од завршетка њене израде.

24. Како се остварују ауторска и сродна права?

Аутор има право да одлучи како и на који начин ће остваривати своја имовинска и морална права. Тако, аутор може своја права да остварује сâм, за свако појединачно ауторско дјело или посредством представника (индивидуално остваривање права). На основу одговарајуће пуномоћи представник остварује права аутора у правним пословима са корисницима и наручиоцима њихових дјела, наплаћује ауторске надокнаде и представља аутора у судским или другим службеним поступцима ради заштите његових ауторских права.

Друга могућност аутора је да своја права остварује у систему колективног остваривања права путем посебне организације основане у складу са Законом о колективном остваривању ауторског и сродних права.

25. Заштита ауторског и сродних права

Бернска конвенција предвиђа да, независно од имовинских права и чак послије преноса ових права, аутор задржава право на признање да је он творац дјела и право да се противи сваком искривљавању, сакаћењу или другој измјени дјела или свакој другој повреди тог дјела, што би ишло на штету његове части или његовог угледа. Генерални захтјеви за обезбјеђење одговарајуће заштите аутора садржани су и у Споразуму TRIPS, према којем се обавезују државе чланице да обезбиједе поступке за остваривање права како би се омогућиле дјелотворне мјере против било које повреде права интелектуалне својине, укључујући дјелотворна правна средства за спречавање повреда, као и таква правна средства која ће представљати фактор одвраћања од будућих повреда. Поступци за остваривање права морају да буду поштени и непристрасни. Неће бити непотребно сложени или скупи, или повлачити за собом неразумна временска ограничења или непотребна одуговлачења. Мериторне одлуке у правним случајевима биће по могућности сачињене у писаној форми и образложене. Морају да буду доступне барем странкама у поступку без непотребног одуговлачења. Одлуке о меритуму спора засниваће се само на доказима у погледу којих је странкама пружена могућност за изјашњавање. Захтјеви у вези са обезбјеђењем заштите аутора садржани су и у Директиви Европске комисије о остваривању права, Уговору WIPO-а о ауторском праву и Уговору WIPO-а о извођењима и фонограмима.

Ниво правне заштите у БиХ подигнут је на висину коју захтијева европски правни поредак. Закон предвиђа двоструку правну заштиту за ауторе и носиоце ауторског и сродних права - грађанскоправну и кривичноправну (која обухвата прекршаје). Кривичноправна заштита ауторског и сродних права укључена је у Кривични законик БиХ.

Повредом искључивих права аутора сматрају се производња, увоз, дистрибуција, продаја, давање у закуп, оглашавање за продају, или давање у закуп или посједовање за комерцијалне сврхе технологије, уређаја, производа, саставних дијелова или компјутерских програма, или пружање услуга којима:

o се представљају, оглашавају или се њима тргује ради омогућавања заобилажења ефективних техничких мјера, или

o које имају само ограничен комерцијални значај или употребљивост за друге сврхе осим за заобилажење ефективних техничких мјера, или

o су првенствено замишљени, произведени, израђени, састављени, прилагођени или учињени ради заобилажења ефективних техничких мјера.

„Техничке мјере" означавају сваку технологију, уређај, средство, производ, саставни дио или компјутерски програм који су у нормалном току своје примјене намијењени да спречавају или ограничавају радње које носилац права није дозволио. Те мјере сматрају се „ефективним" када носиоци права коришћење својих ауторских дјела или предмета сродних права ограничавају путем контроле приступа или путем заштитног поступка као што су енкрипција, деформација или друга трансформација ауторског дјела или предмета сродних права, или путем механизма за контролу умножавања којима се постиже циљ заштите.

26. Судска заштита

У случају повреде ауторског права носилац ауторског или сродног права може да поднесе тужбу надлежном суду за остваривање својих права. Осим заштите имовинских права, носиоци ауторског права могу тужбом да траже и накнаду штете од њиховог повредиоца, према општим правилима о надокнади штете. Једнаку заштиту могу да траже и лица којима пријети стварна опасност да ће њихова права из закона бити повријеђена. Носилац права може тужбом код надлежног суда да захтијева:

o утврђење учињене повреде,

o забрану даљњег вршења учињене повреде и будућих сличних повреда престанком или уздржавањем од радњи које то право вријеђају,

o уклањање стања насталог повредом права,

o повлачење предмета повреде из привредних токова уз уважавање интереса трећих савјесних лица,

o потпуно уклањање предмета повреде из привредних токова,

o уништење предмета повреде,

o уништење средстава која су искључиво или у претежној мјери намијењена или се употребљавају за чињење повреда и која су својина повредилаца,

o препуштање предмета повреде носиоцу права уз плаћање трошкова производње,

o објављивање пресуде.

Надокнада штете. Тужба за накнаду штете може да се подигне за све повреде права из закона према општим правилима о надокнади штете и одговорности за штету.

Пенал. Закон уређује обавезу плаћања пенала до троструког износа уговорене накнаде (а ако није уговорена, од одговарајуће уобичајене накнаде), што би требало да дјелује довољно дестимулативно на потенцијалне повредиоце, односно да их одвраћа од будућих повреда права и тако служи као генерална превенција.

Нематеријална штета. Независно од надокнаде имовинске штете, као и у случају да такве штете нема, двије категорије носилаца права (аутора и извођача) могу да траже и надокнаду за нематеријалну штету за претрпљене душевне болове због повреде моралних права и њихову личну погођеност проузроковану повредом моралних права.

Привремене мјере. Привремене мјере представљају један од најефикаснијих начина носилаца права у борби против повредилаца њихових права. Предлагач може да захтијева од суда одређивање привремене мјере ако учини вјероватним да је он носилац права из закона, да је његово право повријеђено, или да пријети стварна опасност од повреде. У захтјеву за одређивање привремене мјере носилац права мора да учини вјероватним и једну од претпоставки:

- опасност да ће остваривање захтјева бити онемогућено или знатно отежано,

- да је привремена мјера потребна ради спречавања настанка штете коју ће касније тешко бити поправити, или

- да претпостављени повредилац, доношењем привремене мјере која би се касније у поступку показала као неоправдана, не би претрпио веће негативне посљедице од оних које би без доношења такве привремене мјере претрпио носилац права.

Носилац права може да предложи одређивање привремене мјере без претходног обавјештења и саслушања супротне стране. У том случају дужан је да учини вјероватним и чињеницу да било какво одлагање доношења привремене мјере може да проузрокује носиоцу права настанак штете коју би било тешко поправити.

У поступку одређивања привремене мјере суд може да одреди за обезбјеђење захтјева било коју привремену мјеру којом може да се постигне циљ обезбјеђења, а нарочито:

- да се претпостављеном повредиоцу забране радње којима се повређује право из овог закона,

- да се одузму, уклоне из промета и похране предмети повреде и средства повреде који су искључиво или у претежној мјери намијењени, односно који се употребљавају за чињење повреда.

Приликом доношења привремене мјере прије подношења тужбе суд одређује предлагачу и рок за подношење тужбе. Рок не може да буде дужи од 20 радних дана, односно 31 календарског дана од дана достављања рјешења предлагачу, зависно од тога који рок истиче касније. Суд мора да одлучи о приговору против рјешења о привременој мјери у року од 30 дана од дана подношења одговора на приговор, односно од истека рока за подношење одговора.

Обезбјеђење доказа. У поступку по захтјеву за одређивање привремене мјере суд може да донесе рјешење о обезбјеђењу доказа ако предлагач учини вјероватним чињенице:

- да је носилац права,

- да је његово право повријеђено, или да пријети стварна опасност од повреде,

- да ће докази о тој повреди бити уништени, или касније неће моћи да буду изведени.

Рјешење о обезбјеђењу доказа може да се донесе у поступку без претходног обавјештења и саслушања супротне стране (inaudita altera parte) ако предлагач учини вјероватним и постојање опасности да ће докази о повреди, због радњи противника, бити уништени, или касније неће моћи да се изведу. С циљем обезбјеђења доказа, суд може да одреди да се изведе било који доказ, а нарочито:

o увиђај просторија, пословне документације, инвентара, база података, компјутерских меморијских јединица или других ствари,

o одузимање узорака предмета повреде,

o преглед и предају докумената,

o одређивање и саслушање вјештака,

o саслушање свједока.

Поступак обезбјеђења доказа је хитан. Суд мора у поступку обезбјеђења доказа да обезбиједи заштиту повјерљивих података странака и води бригу о томе да се судски поступак не злоупотребљава искључиво с намјером прибављања повјерљивих података супротне стране. Ако се након доношења рјешења утврди да је предлог за обезбјеђење доказа био неоправдан, или ако носилац права тај предлог не оправда, супротна страна има право да тражи:

o враћање одузетих предмета,

o забрану употребе прибављених информација,

o надокнаду штете.

Право на информацију. У току парнице суд може да наложи повредиоцу права да достави податке о извору и дистрибуционим каналима робе или услуга којима је повријеђено право. Ови подаци могу да обухватају:

o име, адресу, односно фирму и сједиште произвођача, израђивача, дистрибутера, добављача и других претходних посједника робе, односно давалаца услуга, као и намјераваних продаваца на велико и мало,

o податке о количинама произведене, израђене, испоручене, примљене или наручене робе или услуга, као и о цијенама оствареним за односну робу и услуге.

Извођење доказа. Када суд одлучи да ће спровести предложени доказ који се налази код супротне стране, та страна дужна је да преда доказна средства којима располаже. Доказна средства односе се и на банковну, финансијску и пословну документацију која је под контролом супротне стране ако се ради о повреди која достиже обим комерцијалне дјелатности.

27. Мјере за обезбјеђење заштите права

Депоновање и евиденција ауторских дјела. Као мјеру за обезбјеђење заштите права закон предвиђа депоновање оригинала или примјерака ауторских дјела или предмета сродних права у књигу евиденције која се води у Институту за интелектуалну својину БиХ. Овакво рјешење резултат је уважавања жеље великог броја аутора и носилаца права који у свакодневној пракси траже могућност да похране своја дјела на неки институционалан начин и тиме обезбиједе доказе о свом стваралаштву. Депоновањем дјела не задире се у принцип неформалности заштите и оно нема конститутиван карактер. Депоновање дјела је омогућено искључиво с циљем очувања доказа или због других разлога. Законом је утврђена оборива претпоставка да права на дјелима и предметима сродних права која су уписана у књигу евиденције ауторских дјела постоје и припадају лицу које је у евиденцији назначено као њихов носилац док се супротно не докаже у судском или другом поступку. Услови за депоновање ауторских дјела и предмета сродних права уређени су Правилником о начину и форми депоновања ауторских дјела и предмета сродних права и о њиховом уписивању у књигу евиденције.

Знаци о задржаним искључивим правима. Законом су уређене и формалности које немају конститутиван карактер. Ради се ознакама © (испред имена или фирме и године објављивања) које носилац ауторског права може да стави на оригинал или примјерке свога дјела и знаку (P) (испред имена или фирме и године првог издања) који носилац искључивих права на фонограмима може да стави на оригиналу или примјерцима свог издатог фонограма.

a. Царинске мјере

Спразумом TRIPS-a предвиђене су посебне претпоставке у вези са пограничним мјерама, које ће омогућити носиоцу права, који има ваљане разлоге за сумњу да ће доћи до увоза неовлашћено умножених примјерака дјела заштићеног ауторским правом, да поднесе писмени захтјев надлежном органу, било управном или судском, да царинске власти зауставе пуштање такве робе у слободни оптицај. Царинске власти могу да одреде одговарајуће поступке и у вези са заустављањем пуштања робе у погледу које су повријеђена права а која је намијењена извозу с њене територије.

Поступање царинског органа. Закон уређује да царински органи у вршењу надзора над увозом или извозом робе могу да поступе на два начина, по захтјеву носиоца искључивих права или ex officio и по службеној дужности. Царински поступак у вези са робом којом се повређују ауторска и сродна права је хитан.

Захтјев носиоца права. Покретање поступка за доношење одлуке надлежног царинског органа дозвољено је у случају када носилац искључивих права очекује да ће вјероватно доћи до покушаја пријелаза пиратске робе преко границе (увоз или извоз). У том случају може да поднесе захтјев за заштиту својих права путем одређивања царинских мјера привременог задржавања робе од даљњег пуштања у промет. Захтјев за заштиту права треба да садржи:

o податке о подносиоцу захтјева и о носиоцу искључивог права ако се не ради о истом лицу,

o детаљан опис робе који омогућава царинској испостави да је идентификује,

o доказе о томе да је подносилац захтјева, односно његов овлашћеник, носилац искључивог права у вези са том робом,

o доказе о томе да је искључиво право вјероватно повријеђено,

o друге податке важне за одлучивање о захтјеву којим располаже подносилац, као што су подаци о локацији робе и њеној дестинацији, очекивани датум доласка или одласка пошиљке, подаци о средству транспорта, о увознику, извознику, примаоцу и сл.,

o временски период у којем ће царинске испоставе поступати према захтјеву и који не може да буде дужи од двије године од дана подношења захтјева.

У поступку по захтјеву носиоца царински орган може прије доношења одлуке којом се удовољава захтјеву да тражи од носиоца права да положи обезбјеђење за трошкове складиштења и превоза робе, као и за надокнаду штете која би могла да настане царинском органу у вези са робом.

Поступак након привременог задржавања робе. Када царинска испостава при спровођењу царинског поступка нађе робу која одговара опису робе из одлуке царинског органа, она ту робу привремено задржава од даљњег пуштања у промет. Одлука о привременом задржавању робе уручује се њеном увознику и истовремено изреком налаже да се сопственик робе, односно лице које је овлашћено за располагање робом, у року од десет радних дана од дана привременог задржавања, може да изјасни о томе да ли се ради о кривотвореној роби, односно другој повреди права. Овакво рјешење налаже потенцијалном повредиоцу да хитно предузме одређене активности како би спријечио задржавање робе на граници. Ако сопственик робе, ипак, зна, или има довољно разлога да вјерује да се не ради о кривотвореној роби, он ће својом писменом изјавом у том смислу преокренути пријашњу ситуацију и натјерати носиоца права да предузме прописане активности (тужбу) ако хоће да се роба даље задржава. За вријеме привременог задржавања робе носилац права, или лице које он овласти, може да изврши преглед и контролу робе и пратеће документације у обиму који је потребан за утврђивање његових захтјева и за остваривање судске заштите његових права уз обезбјеђење заштите повјерљивих података. Право да изврши преглед и контролу робе има и њен увозник. У случају да носилац права не поднесе тужбу, привремено задржана роба се пушта у промет. У супротном, уколико носилац права покрене судски поступак, царинска испостава доноси одлуку о пљенидби робе до доношења правоснажне судске одлуке.

Поступак по службеној дужности. Законом се налаже царинским испоставама да при спровођењу царинског поступка саме обрате пажњу на очигледно сумњиву робу. У случају постојања оправдане сумње да се ради о роби којом су повријеђена ауторска права и предмети сродних права, таква роба ће се привремено задржати од пуштања у промет и о томе обавијестити царински орган. Царински орган дужан је о томе да извијести носиоца права и да му дậ могућност да покрене поступак за заштиту својих права. Од тог момента па даље поступак је исти као да је носилац права поднио захтјев за заштиту својих права.

Примјена других царинских прописа. На царинске поступке у вези са робом којом се повређују ауторско и сродна права примјењују се, на одговарајући начин, и остали важећи царински прописи. Прописе о поступању царинских органа доноси Савјет министара БиХ.

b. Прекршајна заштита

Закон предвиђа прекршаје за повреде свих ауторских имовинских права, а код сродних права само за повреде материјалних начина употребе (репродуковање, дистрибуирање, давање у закуп). Законску основу повреде представља чињеница да је учинилац користио туђе дјело, а да није прибавио одговарајуће право од аутора или носиоца сродног права. Новчане казне за радње прекршаја прописане су у складу са Законом о прекршајима („Службени гласник БиХ" број 41/07) у распону од 1.000,00 КМ до 200.000,00 КМ за правно лице, односно од 1.000,00 КМ до 20.000,00 КМ за физичко лице. Закон предвиђа могућност да се изрекне заштитна мјера забране обављања дјелатности ако је учинилац прекршаја правно лице или предузетник. Ако је такав учинилац у поврату, под којим се подразумијева специјални поврат, обавезно је изрицање заштитне мјере забране обављања дјелатности или дијелова дјелатности којима се повређују ауторско и сродна права у трајању од најмање једне године.

Инспекцијски надзор. Контролу у вези са прекршајима којима се повређују ауторска и сродна права врше, у првом степену, инспекције у Федерацији БиХ, Републици Српској и Дистрикту Брчко надлежне за надзор прописа из области промета робе и услуга (тржишта), а у другом степену министарства у Федерацији БиХ, Републици Српској и Дистрикту Брчко надлежна за област промета робе и услуга (тржишта). У спровођењу инспекцијског надзора надлежни тржни инспектор овлашћен је, поред општих овлашћења која има, да наложи мјере трајног или привременог одузимања робе намијењене промету, њено уништење, привремену или трајну забрану производње или промета робе или услуге, забрану рада и обављања дјелатности у одређеном временском периоду, зависно од извршене радње којом се повређује или се основано повређује имовинско право аутора.